Шведски стандард заменили за мало парче раја у Србији: Зоран и Зорица након пола века рада у иностраству скућили се код Тополе, али уместо асфалта газе блато (ФОТО)

Топола – Пола века радећи далеко од своје земље, Зоран Чекић и његова животна сапутница Зорица Тркуља радни век провели су у далекој Шведској. Када су зарадили пензију, одлучили су да се скуће у некој ваздушној бањи, где је мир, тишина и где ће имати пространо двориште са доста обрадиве земље и то су нашли у селу Загорица код Тополе. Међутим, када су се настанили у овом селу, поред тих услова за којима су трагали сачекало их је прегршт проблема на које тада нису рачунали.

"То смо овде нашли, леп простран кућевни плац на коме смо направили кућу, 65 ари плаца и све оно за чим смо трагали, у Загорици смо нашли. Али, дочекало нас је и много мука за које никако не налазимо решење“, каже за РИНУ, Зоран Чекић, рођени Београђанин који пензионерске дане проводи у Загорици.

Зорици, такође родом из Београда, жеља је била да живи на селу. Како због природе посла то није било могуће раније, жеља јој се остварила бар сада у пензији.

„Свуда пођи – кући дођи, тако смо и ми путовали и радили по свету, али ево желели смо да се бар сада када смо старији сместимо у миру и тишини, јер наша Србија је прелепа. Овде је све дивно, природа, ваздух, мир, све оно за чим се трага цео живот али на жалост, лош пут нам је покварио сваки леп утисак који смо овде стекли. Супруг је када смо се доселили овде уз помоћ општине прекрио овај пут каменим агрегатом, али то је пропало, отвориле су се рупе, пуне воде и блата и сада по старе дане морамо свакога дана да газимо овако лошим макадамом. Молили смо за помоћ, тражили бар камен ако не може асфалт, обећавали су да ће доћи, али ево пет година чекамо, знате како кажу, обећање – лудом радовање,“ рекла је Зорица и додала да је било интересовања за улагање у ово село, међутим бројни инвеститори су одустали, управо због лошег пута.

„Наша ћерка је удата за Швеђанина, када су наши пријатељи долазили овде и видели све лепоте Тополе и околине, желели су да улажу, да покрену неки бизнис овде, али када су видели пут одмах су одустали. Ту је и лош интернет, проблем са струјом, водом, нико није желео да се задржи овде уз толико потешкоћа“, прича Зорица.

Зоран је сам инвестирао и обезбедио воду за своје домаћинство, али због лошег напона струје пумпа за воду не може да ради.

„Све сам одрадио, чак сам хтео да финансирам трансорматор да се обезбеди бољи напон и да пумпа не сметано ради, али нису ми дозволили. Пут сам такође финансирао превоз и рад машине, општина је дала камен када смо се доселили овде, више ништа урађено није, годинама газимо блато. Овде има још осам фамилија, има старих људи, зими се снег не чисти, смеће се не носи по месец дана, као да је време стало“, наглашава Зоран.

Овај брачни пар иако уз пуно потешкоћа ипак остаје у Загорици и како кажу, нису се покајали што су бели свет заменили за село, само остаје жал, што су у трагању изабрали погрешну општину.

РИНА