О медијским слободама причају они који су давали колегама отказе: Немате више морално право нити легитимитет да било шта радите у име медијских радника у Србији

Поводом Светског дана слободе медија огласило се Удружење медија и медисјких радника у коме се између осталог наводи да једни те исти људи и удружења већ трећу деценију за редом одмажу уместо да користе и штите медијску заједницу. Ово удружење позвало је на ослобађање „изнутра” од људи и удружења која су како сматрају веома одговорна за стање на медисјкој сцени Србије.

„Нико више није одмогао медијима од самих новинарских удружења која су у разним оскудним тренуцима заборавила своју улогу бавећи се странчарењем И политиканством. Не треба подсећати како су прећутала срамну приватизацију 2007. године која је на хиљаде медисјких радника оставила на улици.

Себични разлози и интереси те исте и данас држе у животу. И данас раде исто покушавајући да наметну као једино решење Савет за штампу у којем само један део медијске заједнице и само одређени људи желе да кроје судбину свима.

И како онда причати о медијским слободама, ако знамо да исти људи, исте организације немилосрдно „табају” по већини медијских заједница. Морамо се ослободити изнутра и од таквих, а онда заједно изградити медисјку сцену каква нам је потребна.

Веће су то стеге од било које политике са којом би можда лакше изашли на крај и дошли до дијалога да није таквих.

Подсећамо да је нова медијска стратегија поново доношена под притиском истих удружења и људи који су јавно признали да прошла није ваљала и који су ’громогласно ћутали’ када су бројне медијске куће отишле на добош и преко ноћи се нашле на пијаци. Тада сте баш Ви од вести направили робу господо! Медијска коалиција мора сести са већином медијске заједнице у Србији која један тежак посао обавља у тешким условима и по законима које су они донели или аминовали. Не можемо поново мирно гледати како нам кроје судбину исти људи исте организације траже начин да све подреде себи, а не свима.

Ваша громогласна тишина редом је у унутрашњости Србије затварала један по један медиј. Нестале су радио станице које су старе умало колико и Глас америке, Радио Лондон и Радио Москва, локалне телевизије купили су тапкароши, а новинари завршили у трафикама и малињацима. Тако је од Новог Сада, Београда, Шапца, Ваљева, Чачка, Ужица, Ниша па до Лесковца и Врања. Све се догодило у време ’громогласне тишине’ истих. Немате више морално право нити легитимитет да било шта радите у име медијских посленика у Србији, боље је да само ћутите”, наводи се у саопштењу које је потписао председник Удружења медија и медијских радника, Гвозден Николић.

РИНА