Млади неће да се муче, чим упрљају руке враћају кецељу: Љубоје из Чачка преко двадесет година је бурекџија, у једној смени направи чак 100 тепсија омиљеног српског доручка и може добро да заради (ФОТО)

Чачак - Будућност омиљеног српског доручка, масног бурека, могла би у неким наредним годинама бити веома упитна јер је све мање младих који се одлучују да заврну рукаве и испрљају руке брашном, уљем и месом. Иако је плата добра, у престоници и око 1.000 еура, све је узалуд. Част овог специјалитета најчешће брани стара гарда, скоро пред пензијом. Чачанин Љубоје Смоловић врхунски је мајстор свог заната, испод његове руке до сада је изашло на хиљаде врућих бурека и специјализовао се само за његово прављење. Таквих као он, данас је мало.

"По мени, све друго сем бурека је доста теже правити јер онај који прави пецива, мора да ради читаву ноћ. За бурек, устанеш мало раније.. око три сата, треба да се замеси тесто, затим одстоји у зависности од температуре да упије масноћу како би посло могло да се баца и развуче у танке корице. Велики гиганти у нашој области, некада су обучавали по 10 младих пекара од којих је неколицина остајала у послу и добијала титулу мастора, данас бар у нашем граду можеш на прсте да их набројиш", каже за РИНУ Љубоје.

Овим послом бави се годинама уназад и као свршени средњошколац кренуо је стопама свог оца запосливши се тада као приправник у прављењу теста. Одмах је знао да је то његова будућност, а пекарска униформа постала је сасатвни део његовог живота све до данас.

"Као мало на ком месту свидело ми се у пекари тада само из једног раглога што је била редовна плата, вероватно сам због тога овај посао и заволео, имао сам од кога да научим. Након дугог низа година које сам провео у производњи, схватио сам да је најбоља ствар у пекраству правити бурек и тако остао да месим преко 25 година", рекао је овај мајстор.

Љубоје каже да процедура прављења бурека није компликована, али да посао ипак мора да се воли како би се обављао дуги низ година.

"Млади људи врло лако одустану од тога да постану бурегџије, јер поред радног времена које траје некада и по 12 сати, док не стекну знање да бурек праве на тактику и умеће уместо на снагу, док то схвате већ су вратили кецељу и кренули на врата", рекао је Љубоје.

Нека норма која је просечна јесте да се направи девет тепсија за сат времена, што значи да се у једној смени која траје десет сати направи и до 90 тепсија.

"Ја када сам био у пуној снази, не гледајући на сат колико радим, правио сам и до 400 тепсија дневно када се бурек извозио за Немачку и друге земље", присећа се овај Чачанин и откирва мале тајне великих мајстора у спремању овог специјалитета.

"Кору мораш да бацаш све док је толико не истањиш да буде као лист папира. Сваки новопечени, мајстор мисли да је довољно два пута да тесто бациш и то постаје бурек, ако хоћеш да направиш добар продукт мораш да се помучиш. Бурек не сме да има тежину, већ танкоћу", закључује Љубоје.

РИНА