Фенг шуи на српски старински начин: Улазило се на источна а излазило на западна врата, сви предмети строго стајали једни насупрот других како би то донело добру срећу у кућу (ФОТО)

Чајетина – Једини музеј на отвореном у Србији смештен је у селу Сирогојно, а на пет хектара постављене су куће које сведоче о животу наших предака. Све је аутентично, старо и чува успомене људи из овог краја. У оквиру јединствене поставке налазе се два сеоска домаћинства и 50 аутентичних објеката који сведоче о начину градитељства, али и начину живота спрског сељака. Поред специфичне динарске брвнаре, покривене шиндром , на осунчаним пропланцима смештени су и сви помоћни објекти који су се тад користили.

„У кући су постојале две просторије, са огњиштем у средини. Око њега су се увече сви окупљали и за њега су се везивала магијска својства. Постојала су двоја врата, источна и западна, са симболичким значењем. Све што је било добро улазило је на источна, а све што је лоше излазило је на западна. У кући се налазе и аутентични предмети из тог периода, попут колевке за бебу и посуђа. Ствари су постављане једне насупрот других и симболизовало је добро насупрот зла, позитивно насупрот негативног“, рекла је за РИНУ, Светлана Ђалдовић, директор Музеја на отвореном Старо село Сирогојно.

Музеј је настао 1980. године када је из околних села пренет први објекат у Сирогојно и налази се на 26 километара од центра Златибора. И пре тога постојала је иницијатива да се уради један специфичан музеј, прво на Авали, а затим на Златибору, међутим та идеја није заживела. Тек касније отворен је овде, на иницијативу предузећа које се бавило производњом џемпера, јер Сирогојно је било село за које је тада знао цео свет.

"Скоро сав живот некадашњих Срба био је смештен у породичном дворишту, па се ту налазе амбари, тор, салаш, каца за печење ракије, пекар у ком су пекли хлеб и млекар где су домаћице правиле сир и кајмак. Ово јединствено село, годишње посети око 50.000 гостију што је фантастична цифра, имајући у виду да се у Сирогјно не долази успут, него са намером. У другом домаћинству које се налази у склопу музеја, објекти су приведени намени и служе за реализацију музејских програма. Незаобилазни су и крчма и конаци, али и грначарска , качерска радионица, све како је било и радило се некад", каже Светлана.

Чести посетиоци овог музеја на отвореном су Американци, Руси и Французи. Они се одушевљају оним што овде виде, јер се први пут сусрећу са тим стварима. Не изостају ни наши људи који су одрастали на селу, али су отишли у свет и кад се сете како је то изгледало некад, врло често су присутне сузе и јаке емоције. Током трајања пандемије корона вируса највише је ипак било домаћих гостију.

РИНА