Жена која кору хлеба буквално зарађује само са својих десет прстију: Хабра Биљана једна је од ретких хармоникашица у Шумадији, кад она свира ретко ко остаје да седи - сви се хватају у брзо коло (ФОТО)

Аранђеловац - Ниједно веће славље у Србији се не може замислити без хароминике, а наша земља изнедрила је велики број виртоуза који својим умећем на црно-белим типкама дирну у свако срце. Кад се помене овај инструмент, најчешће се везује за мушкарце, а жене хармоникашице права су реткост. Једна од припадница лепшег пола која је кренула стопама чувене Радојке Живковић јесте Биљана Павковић из Аренђеловца кроз чије вене тече позната српска двојка.

"Још нисам ни била кренула у школу, а сећам се да сам две године плакала и сваки час питала када ћу добити хармонику. Та жеља ми се остварила и кад су ми је поклонили за рођендан од тог момента се од ње нисам одвојила. Звуци који се чују док је свирам су ме још као малу девојчицу очарали. Одрастала сам у круу музичара и онда је био судбинкси след да и ја наставим тај пут", каже та РИНУ Биљана.

Учила је да свира сваки дан и то сатима, жртвовала је много тога како би постала једна од оних које савршено баратају диркама и у томе успела. Није јој, како каже, жао свих пропуштених дружења у детињству са другарима јер док су се они играли, она је била на часовима.

"Вежбала сам фанатично и непрекидно понекад и по дванаест сати дневно. Нисам запостављала ни школу у којој сам била вуковац, тако да могу рећи да ми је и једно и други ишло од руке. Још као почетник приступала сам темељно, а тако је и сада. Свако нумеру коју сворам емотивно проживљавам и та емоција ме деценијама носи", каже ова успешна хармоникашица.

Због тешког периода који је имала у свом животу, Биљана је била је принуђена да своју велику љубав остави по страни и то на дужи временски период. Међутим, поново се вратила јер музика је њен живот, а тешка хармоника оно без чега не може. Са својих десет прстију зарађује свој хлеб и уноси радост у многе куће кад засвира. Најпознатија је по интерпретирању брзих кола и тада су ретки они који остају да седе, сви се хватају за руке и крећу да играју док она свира.

"Морам признати иако сам паузирала више од десет година, колеге ме нису заборавиле, и полако враћам онај свој стари штимунг по коме сам била препознатљива. Увек сам била оптимиста, гледам на живот на то да је сваки дан нова прилика и то ме држи у животу", закључила је Биљана.

РИНА