Oво је најстарија дестилерија у Србији, у њеним бурадима тренутно одлежава преко милион литара клековаче: Љута препеченица са лековитим бобицама из Бајине Баште стигла чак до Кине и постала јединствени бренд (ФОТО)

Бајина Башта - Падине планине Таре од давнина су позанте као природна апотека на којима расте прегршт лековитог биља које се данас све чешће користи у фармацеутске сврхе. Клека је своје место одавно пронашла у лечењу многих болести, али и у прерађивчакој индустрији. У Бајиној Башти налази се најстарија дестилерија у Србији у којој се највећа пажња посвећује управо чувеној клековачи. Сусрет ракије шљивовице са клеком догодио се још пре 100 година када су их помешали наши стари, а сада је то бренд који из Западне Србије обилази свет.

"На овим просторима клека се вековима користила у медицинске сврхе, а са научног становишта доказано је да побољшава варење, као и да добро инхалира дисајне путеве, помаже код артритиса и болова у зглобовима. Народ је још давно овај лек помешао са још једним српским народни леком за све, ракијом, што се показало као пун погодак", каже за РИНУ Владан Тодоровић из дестилерије ББ Клековача.

Два милиона килограма воћа откупи се од пољопривредника широм Србије како би се прерадило у ракију

Сама дестилерија нема своје воћњаке, због тога се воће откупљује са територије целе Србије, шљива, купина и малина стижу из западне Србије, док воће попут дуње, кајсије и виљамовке стиже из централних и јужних делова наше земље.

"Клека је са нашег подручја, са планине Таре, самим тим има најбољи садржај етеричних уља, због краја у којем се рађа. Тренутно у нашим бурадима одлежава преко милион литара клековаче, ракије са додатком бобица клеке. Осим ње, ту је и двадесет осталих врста ракије. Наше тржиште је у Србији, нешто мало у бившој Југославији и од пре две године почели смо извоз за Кину", додаје Тодоровић.

Ова најстарија дестиларија на годишњем нивоу откупи око два милиона килограма воћа из читаве Србије и тако је пољопривредницима обезбеђен сигуран пласман робе. Највише се откупи шљиве, које бивају преточено у надалеко чувену љуту. Ипак, дуг је пут који зрела воћка пређе од гране на дрвету до чашице на столу.

"Цео процес почиње када је воће технолошки зрело, затим се одваја коштица након чега иде на кљук, затим на ферментацију, то траје до 15 дана. Након тога иде у специјалне казане који су капацитета 500 литара, у њима се врши дестилација. Првом дестилацијом добијамо меку ракију, која иде на препек где се добија љути дестилат од 61-62 процента алкохола који се касније са деминерализованом водом своди на свега 42-43 процента алкохола у зависности од врсте ракије", објашњава Тодоровић.

РИНА