Многи су обишли овај локалитет, а нису сазнали све њене тајне: Скривали су се и хајдуци и четници, под земљом се налази пет дворана и дугачки ходници, сада су капије широм отворене (ФОТО)

Чајетина - Удаљена је од туристичког центра Златибора 19 километара, Стопића пећина прави је спелеолошки бисер читаве Западне Србије. Своју капију за све љубитеље природе и посетиоце отвара сваким даном у периоду од 09:30 до 19:00 часова. Овај локалитет налази се на североисточној страни планине Златибор, између села Рожанство и Трнава, на пар стотина метара удаљености од пута Златибор-Сирогојно, што је чини једном од најприступачнијих спелеолошких објеката Србије.

„Њени истражени ходници дугачки су око 1600, а пешчака стаза дугачка је око 300 метара, међутим то је сасвим довољно да се спознају све лепоте и специфичности Стопића пећине. Њен улаз је импресиван, висок је око 18 и широк преко 30 метара, тако да ова пећина никад није била скривена. Прва нога која је крочила на ово златиборксо тле, могла је да је примети и уђе”, рекао је за РИНУ Бојан Секулић, туристички водич.

Први истраживачи овог арехеолошког локалитета били су чешки спалеолози који су приликом боравка у Стопића пећини користили чак и посебну ронилачку опрему. Тада је откривено да се под земљом налазе дугачки ходници и пет дворана, али и највећи подземни водопад на Балкану прозван и “Извор живота”.

„Овде су се својевремено скривали хајдуци, четници и партизани. На овом месту су се спасавали од непријатеља, зато је овај водопад добио такво име. После њега се више није могло проћи. Висок је око 10 метара и испред његове лепоте вам понестаје дах”, каже Секулић.

Стопића пећина је и речна, јер кроз њу протиче Трнавски поток.  Чини је пет целина: Светла дворана, Тамна дворана, Велика сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал. Заштитни знак Стопића пећине свакако су и атрактивне бигрене каде које формирају коси зид преко ког се вода стално прелива.

РИНА