Сестру тужила браћа јер она као женско нема право да наследи имовину њихове мајке: Ово је случај из Чачка који траје скоро читавих тридесетих година, снажно илуструје положај жене и сестре у Србији

Чачак - Иако су права пред законом и женске и мушке деце апсолутно једнака, још увек обичајно право у великом броју случајева има примат и свака сестра која се "дрзне" да затражи свој део бива обележена као условно речена лоша сестра која узима од брата. Многи такви случајеви завршили су на суду, а чувена адвокатица из Чачка, Драгана Алексић, присећа се бројних управо таквих предмета од којих су неки потрајали чак и неколико деценија.

"Почев од 1994. године па све до данас, заступам једну странку ‒ жену коју су тужила браћа сматрајући да она као женско нема право да наследи своју мајку у обиму како то Закон о наслеђивању прописује и како је то суд у оставинском поступку одлучио. Ово не би било ништа необично у средини у којој се за сестру, која се поред браће прихвати наслеђа, обично каже да је „узела браћи”, да борба за право моје странке у судском поступку не траје већ пуних 28 година и да неке од поступајућих судија, а било их је до сада осам, нису прикривено имале разумевања за таква схватања", рекла је Алексићева у књизи „Адвокатска комора Чачак 1972 - 2022”.

Она додаје да је требало 24 године да суд 18. јула 2018. године правноснажно пресуди и њеној странци призна право својине по основу наслеђа мајке у обиму како то Закон о наслеђивању прописује, али, нажалост, та имовина ни до данас није предата у њену државину јер потомци незадовољне браће и даље врше опструкцију поступка деобе и предаје наслеђене имовине њеној странци.

"Бројне примедбе и две поднете тужбе због суђења у неразумном року нису до данас навеле суд да омогући примену закона и да у потпуности оконча овај поступак. Срећом, договорени материјални услови мог заступања у овом предмету омогућили су да моја странка у мене има пуно поверење, да смо се у међувремену и спријатељиле и да она заједно са мном дели уверење да је дужина трајања њене борбе за наслеђе у највећој мери условљена обичајним представама наше средине „да сестра која се не одрекне права на наслеђе, имовину узима своме брату”, навела је Алексићева.

Такође додаје да се нада да ће овај предмет у потпуности завршити пре одласка у пензију и да судска пракса у Србији у наредним годинама неће имати овакве примере који снажно илуструју стварни положај жене у друштву проткан елементима дискриминације у многим областима живота, па и приликом наслеђивања.

Књига под називом „Адвокатска комора Чачак 1972 - 2022” објављена је поводом обележавања јубилеја од 50 година рада и постојања Адвокатске коморе Чачак. Главни и одговорни уредник овог издања јесте чачански адвокат Миодраг Алексић, а редакцију су чинили Гвозден Оташевић као приређивач и сараднице из Коморе, Јелена Бојић и Марија Јањић, док је коректуру, лектуру и редактуру обавила Сања Парезановић, професор књижевности из Чачка.

РИНА