Радници су своје животе дали да би одбранили Ужице, били сахрањени у заједничку гробницу па добили споменик какав су заслужили: Кадињача преко осам деценија чува крваве тајне рата (ФОТО)

Ужице – На четранаест километара западно од Ужица смештено је брдо Кадињача на којем је 29. новембра 1941. године исписана историја, када су на том месту погинули борци Радничког батаљона, Посавци и Орашани бранећи одступницу Врховном штабу НОПОЈ, партизнаским одредима и партизанској болници који су се повлачили из Ужица ка Санџаку.

„Посмртни остаци бранилаца Кадињаче првобитно су били сахрањени у заједничку гробницу поред сеоског гробља, а затим пренети у спомен-костурницу на највишој коти Кадињаче (к.808), изнад које је 1952. године подигнута спомен-пирамида. Споменик је направљен од мермера „плавог тока“ из Карана, у виду четворостране пирамиде високе 11 метара. При његовом врху налази се урезана звезда петокрака, а у средишњем делу на мермерним плочама уклесан је текст „Херојима Кадињаче“ и стихови поеме „Кадињача“ песника Славка Вукосављевића. Поводом откривања споменика председник ФНР Југославије, Јосип Броз Тито, одликовао је Раднички батаљон Орденом заслуга за народ са златном звездом“, изјавио је за РИНУ, Горан Новаковић, историчар-кустос Народног музеја у Ужицу.

Како је време одмицало, све чешће се постављало питање да ли је спомен – обележје пирамида довољан подсетник на жртву коју су поднели браниоци Кадињаче. Све је указивало на то да је неопходно подићи нови споменик који би био централни део, заједно са пирамидом и костурнуцом, једног ширег и потпуније уређеног простора. Након вишегодишњих покушаја у виду договора и конкурса, Општински одбор СУБНОР-а Титово Ужице поверио је реализацију пројекта Меморијалног комплекса Кадињача, академском вајару Миодрагу Живковићу и Александру Ђокићу, дипломираном инжењеру архитектуре. Са изградњом се започело 1. јула 1977. године.

„Композиција Споменика састављена је из низа елемената, различитих облика и величина. Чине га три основна дела: Амфитеатар „Ужичка република“, „Алеја радничког батаљона“ и „Плато слободе“. У склопу споменичког комплекса изграђен је прихватни центар, тј. Спомен дом са платоом за посетиоце, чесмом и паркинг простором. Осим новчаних средстава која су прикупљена на локалном и савезном нивоу, Кадињача се градила организовањем радних акција“, рекао је Новаковић.

Меморијални комплекс Кадињача свечано је отворен 23. септембра 1979. године од стране председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, у присуству око 100.000 људи. За непокретно културно добро од изузетног значаја проглашен је 1979. године, а сваке године на дан 29. новембра одржава се посебан комеморативни програм обележавања годишњице борбе на Кадињачи уз присуство почасног вода војске.

РИНА