Муке сезонских радника: Кад звиздан упекне не знате више ни које воће берете! (ФОТО) (ВИДЕО)

Топола – Бербом воћа може да се заради и преко хиљаду евра за неколико месеци, али зарад тога на туђим имањима морате да оставите буквално - крв, сузе и зној! Јелена Ковачевић из Крагујевца има 27 година, нема сталан посао и ово јој је једини извор прихода.

“Прво кренемо са бербом јагода, онда на ред долазе вишње, трешње, па шљиве и јабуке. Тако да за мене преко лета нема одмора. Посао и надници није лак, велика је врућина и то нам свима доста отежава, али што се мора није тешко”, каже Јелена.

У трешњару породице Ђорђевић у селу Винча ради група Крагујевчана. Посао су пронашли преко огласа, а свако јутро из свог града до Тополе путују комбијем. Да би стигли на време устају у пет, јер на радном месту морају боти од седам па до 17 часова.

“Није тешко брати трешње. Јер не морате да се сагињете као за јагоде и боровнице на пример. У току дана могу да наберем око 100 килограма. Сунце је са нама и спарина, али ухватимо и мало хлада од дрвета. Паузе нам трају пола сата и после све јово наново”, рекла је Oливера Димић која већ годинама уназад бере воће и тако зарађује новац.

Трешње можда није тешко брати, али ако се пењете на високе гране може бити поприлично ризично.

“Ја не смем да се попењем горе. Било је случајева кад неко падне са трешње и од тад тај посао препуштам најспретнијима. Што је сигирно – сигурно је”, каже Оливера.

И управо њен син, осамнаестогодишњи Вук Димић са њом је на терену и пење се на високе гране јер се показао као спретан и храбар, али и саосећајан према старијим колегиницама.

“Још увек идем у средњу школу, тако да послом у надници зарађујем џеперац. Брањем трешања могу да узмем око 200 евра за десет дана, што уопште није мало. Део ћу дати родитељима, а за остатак ћу купити нешто себи”, прича овај младић кога смо затекли на врху трешње у два сата поподне.

Око 50 километара даље у селу Влашки до у јеку је берба боровница. На имању Животе Бајкића ово воће бере осам жена које је, како каже, једва пронашао.

“Дневница је 2000 динара, ради се од 7 до 17, имају две паузе и послужење. Али, раднике је изузетно тешко наћи. Да ли не желе или не могу да раде, не знам шта је у питању. Жене које сам пронашо да беру боровнице су из села удаљених око 20 километара и свако јутро идем по њих и враћам их назад”, прича Живота Бајкић.

Стефани Хорват ове године први пут се одлучила да бере боровнице и још увек не зна да ли ће то поновити и следећег лета.

“Кад сунце упекне око 12 сати изузетно је тешко издржати. Зато људи и избегавају рад на њиви. Међутим, дневница је добра и дружење са осталим берачима је лепо искуство. Тако да кад ставите на вагу имате добре и лоше ствари, па шта пресуди”, изјавила је Стефани.

Коме је воће слађе – берачима или произвођачима, остаје да се види. Али, сигурно је да ни једним, ни другим није лако, што због високих температура, што због климавих откупних цена.

РИНА