Рођена Енглескиња преселила се у планинско српско село, једна њена одлука спасила је мештане: Мелиса наговорила мужа да купе ватрогасни камион, па пуном паре гасе шумске пожаре (ФОТО)

Пожега – Када су се пре седам година Мелиса и Зоран Ђукић преселили из Енглеске у српско село Тометино поље подно планине Маљен, очекивали су да ће уживати у природи и бавити сеоским туризмом, окружени чистим ваздухом једући здраву храну. То им се јесте остварило, али живот у селу њима је донео и непредвиђене околности. Велики шумски пожар усмерио је овај двојац у нову и необичну животну авантуру.

"Ово су удаљени крајеви, колико дође до пожара и позовете ватрогасце потребно је доста времена да они физички дођу и почну гасити ватру. Стога смо одлучили да формирамо Добровољно ватрагасно друштво и то се показало као добар потез. Мештани сада мирније спавају, јер не морају да чекају екипе да дођу из суседних градова и општина", рекао је за РИНУ Зоран.

Његова супруга је рођена Енглескиња, али брзо се уклопила у српски начин живота. На свом имању направили су прави мали рај и успешно се баве сеоским туризмом. Управо Мелиса има велике заслуге формирање овог Добровољног ватогасног друштва, јер је на њен наговор Зоран купио камион и започео читаву причу.

"Купили смо га онлајн и заједно са нашом децом смо отишли по њега. Право је историјско возило, понос Винстона Черчила. Мелиса се врло брзо прилагодила нашем начину живота. Сада окупља малишане из села и учи их енглески. Наша деца су прво била изненађена одлуком да се преселимо, али сада обожавају да дођу овде“, рекао је Зоран.

Ово Добровољано ватрогасно друштво сада броји око 30 чланова, а до сада су имали преко десет успешних интервенција. Спашене су две куће и на десетине хектара оближњих шума, које горе врло често. Чланови добровољних ватрогасних друштава често су први на месту пожара, а њихова улога у превенцији и локализацији од великог је значаја.

„У сваком тренутку су мобилни, а управо сами чланови су уши и очи за дојаву интервенција. Удруженим снагама направили смо ватрогасни дом. Добили смо велика средства од локалне самоуправе, багер је насуо пут, поставили смо темељ а од датих пара купљен је отприлике сав грађевински материјал. Колико смо новца добили, толико, ако не и више, смо сами обезбедили. Цео објекат ватрогасног дома је саграђен добровољним радом мештана а и Велшана“, наглашава Зоран.

Организација из Велса „Blazing To Serbia” велики су донатори овим маљенским ватрогасцима како у обезбеђивању опреме тако и у набавци још једног возила.

"Нама су Велшани дали сву опрему маске, одела која су веома скупа као и шлемове. Преко ноћи су нам напунили камион, имамо више црева него пожешко ватрогасно друштво”, каже Зоран.

РИНА