Драгачевски малињаци јачају румунску љубав: Брачни пар од јутра до мрака заједно у врсти

Лучани - Док се Срби жале да у нашој земљи нема посла, иду у Црну Гору и Хрватску да раде сезонске послове, драгачевске малињаке већ десет година беру – Румуни!

Петочлана породица Бајку живи на самој граници са Молдавијом и овог јула стигли су у Котражу код Сава Добросављевића. Заједно у врсти од јутра до мрака су Марија и Веронел, брачни пар, којима је ово идеалан начин да напуне свој кућни буџет, али и да ојачају своју љубав.

“Сваког лета смо овде у Драгачеву. Навикли смо се на газду, а и он на нас. Радимо пуно, али добро и зарадимо, код нас у Румунији то не би могли. Овај драгачевски ваздух позитивно делује на нас, па ми је муж све лепши и лепши”, рекла је кроз шалу Марија Бајку и додаје.

“Кад смо кући имамо бројне обавезе и немамо кад да се посветимо једно другом. Овде у малињаку смо заједно по цео дан”, каже Марија.

Једно другом дају моралну, али и сваку другу подршку јер посао у малињаку није ни мало лак.

“Овде су и мој отац и два брата. Сви заједно радимо. Није лоше, задовољни смо. Добро смо плаћени, што је најважније. Са бербом крећемо око 6 сати ујутру и беремо до пола осам, имамо неколико пауза у току дана, а у просеку можемо да наберемо око 35 до 40 гајбица”, каже Веронел.

Домаћин, Саво Добросављевић каже да је добре раднике изузетно тешко наћи, покушавао је прво да ангажује наше људе, али није био задовољан.

“Сваке године седнем у кола и пређем чак 1000 километара како бих у село довезао раднике из Румуније”, прича Саво и додаје да је из годину у годину берача све мање.

“Ретко ко сад хоће да бере малине и да се портуди. Сви само отаљавају тај посао како би зарадили новац за море. Пре су средњошколци радили, али сад им бране модерне мајке да не иду на врућину и да се муче у малињацима”, каже Саво.

За Румуне као раднике, али и као људе има само похвалне речи. Док просечан берач може да набере око 30, они у просеку беру око 80 килограма дневно.

“Они су пун погадак. Посвећени су послу, а најбитније је што су изузетно педантни и не остављају малину иза себе. Њихова дневница је 25 евра, што је много, али ја имам рачуницу да их платим јер раде веома ефикасно. Са њима сам сигуран и не сикирам се”, изјавио је Саво.

Рад у малињаку траје до пола осам, а затим следи вечера, па дружење. Стана Добросављевић са гостима из Румуније нема никавих проблема.

“Нису избирљиви, воле нашу храну, а највише кромпир и пасуљ. Увече се заједно дружимо, слушамо музику и певамо. Споразумевамо се на све начине, мало на српском мало на енглеском, а највише рукама”, рекла је Стана.

РИНА