Прањани на Сувобору: Нема песме, нема вина, док не крене виолина

Прањани – Хроничари никад нису утврдили кад је на простор Србије донета прва виолина али мора бити да се то догодило давно, још откад у нашем народу постоји и преноси с колена на колено златно правило: ко истину гуди, гудалом га по прстима бију.

Славу овог инструмента оживеће његови господари, најбољи српски извођачи, на првом Сабору српске виолине, заказаном за 16, 17. и 18. август у Прањанима, на обронцима Сувобора. Покровитељ овог скупа је општина Горњи Милановац, на челу са председником Дејаном Ковачевићем, организатор Културни центар из тог града, а замисао да се оснује овакав музички догађај дао је Гвозден Николић, дописник ТВ Прва и власник „Гласа западне Србије” из Чачка, завичајац и један од најпознатијих телевизијских репортера у Србији данас.

„Основна жеља нам је да уметнике на овом инструменту, који је одомаћен у нашем народу, представимо на великој сцени. Да докажу како магична може да буде музика на само четири жице и одавде понесу звање мајстора виолине, развеселе народ нашег краја и убрзо приредба постане оно што је данас Сабор трубача у Гучи” – казао је Николић за агенцију РИНА.

Кроз предтакмичења у резним местима Србије за оба финална надметања прошао је 41 виолиниста, од младих који ће своје знање показати на позорници у Прањанима 16. августа, до мајстора који финале свирају вече после тога. Одасвуд су: од Обреновца, Шапца, Суботице, Зајечара, Беча, Цириха, Лондона, и никоме није тешко ни далеко да допутује у село од 1.500 становника, од Милановца удаљено 34 километра.

Вредност музицирања мериће жири у којем су мајстори виолине, Момчило Станојевић и Перица Васић, и естрадни уметник Мићо Кујунџић а сви такмичари приредбу ће отворити заједничком аријом „Свилен конац” Властимира Павловића Царевца који је, поред ове арије, компоновао и „Низамски растанак”.

Најбољима од пробраних, дакле, припашће, поред награда, пехари са позлатом које је за овај Сабор урадила фирма „Zibex” са Новог Београда на чијем челу стоји Звонко Завиша, некад наш колега и даровит новинар спортског дневника „Спорт” из београдске престонице, који се данас бори у привредним водама, производећи пехаре и медаље за све важне адресе у Србији.

„Они који су то радили пре мене нису више на пословној сцени. Ови пехари урађени су по врхунској технологији из Италије, наравно сваки са позлатом” - казао нам је Завиша, сећајући се старих, новинарских и заједничких дана из Београда крајем седамдесетих прошлог века.

На то, Гвозден Николић са задовољством истиче:

„Звонко је урадио и послао 10 пехара за победнике и још три медаље, све са позлатом, послао о својој поштарини у Чачак и није наплатио ни један једини динар. То је доказ да стара, добра Србија још постоји и да ће дуго трајати, и молим да га дође у Прањане и буде наш гост”.

Ускоро ћемо, дакле, сазнати ко је нови српски виолиниста, у класи Царевца, Миодрага Јашаревића, Аца Шишића и Моме Станојевића, ко иде у музички незаборав наше музике. Незаборавно ће бити и победницима овог Сабора јер ће најбољи млади виолиниста за награду добити скутер, док ће првак међу старијим мајсторима да се кући врати новим аутом „шкода фабија”.

Овде ће се у свом узрасту такмичити и унук некрунисаног краља виолине, Бобана Васића Воза из Обреновца, такође Бобан (13) и полако стиже до мајсторства које му је од „ђеда остануло”.

Поред Воза, поклоници ове музике сетиће се сигурно и Александра, Аце Шишића, такође Обреновчанина и солисте великог народног орекстра Радио Београда, чија музика је обележила једно време а омиљена је чак и ван Србије. Свираће је Словенке („Терабенд”) седам девојака професора виолине, одржаће концерт 17. августа у Прањанима и показати због чега су тренутно хит у европским метрополама. У Прањанима би требао да се појави и један Шишићев рођак који је такође наследно виолиниста.

Концерт на првом Сабору одржаће и Бранко Ристић, пореклом из села Грабовице код Ваљева, који се мајсторством винуо у свет и данас предаје ромску музику на СОАС универзитету у Лондону. Нема континента на којем није свирао, а најновији наступ имао је у Мелбурну, у Аустралији. О том човеку писао је и лондонски „Гардијан”, а телевизија ББЦ снимила документарни филм.

Младо поколење које тек осваја сцену свакако је вредно пажнје и нема сумње да ће они бити будуће звезде Сабора виолиниста. То су један Јоца Васић (14) који долази из Цириха и најмлађи Адријан Машић који иза себе има већ неколико сјајних спотова.

У борби за прву виолину и златну виолину Србије и високо звање најбољих гудала ући ће врхунски мајстори, као што су Момир Јовановић, Дарко Пилер, Густав Курина, Никола Првуловић, Андреа Алимановић, Стефан Васић, Аца Бунџић, Тамара Ђурић, Бојан Васић, Ранко Ђурић ...

У петак, 16. августа, публици ће се представити и најстарији српски виолинисти у ревијалном наступу, који су каријеру почели својевремено по српским селима без разгласа, на суво. Као Божо Симић из Мионице, Мазало из Грабовице ...

Такмичаре ће пратити оркестар Перице Васића, догађај ће забележити ТВ Пинк у одложеном преносу а у три саборска дана, по нашим обичајима, стаће и изложбе пољопривредних производа, машина и женских рукорада, кола и арије културно – уметничких друштава и концерти певача са естраде.

Ова горска насеобина на историјској планини ових дана је на ногама. Мештани Прањана припремају се угосте хиљаду посетилаца, одбране звање честитих домаћина и од приредбе начине народни, дуговек празник. Неће, разуме се, изостати ни највећи лонац свадбарског купуса на свету (560) литара којег из родних Мрчајеваца довози мајстор свог заната, Милун Тошић, а између виолинских тактова, на стадиону ФК Брезак, одјекиваће мелодије естрадних уметника, Миланчета Радосављевића и Наде Топчагић.

Милојко Миловановић, столар из Тометиног поља на Маљену, припремио је ових дана џиновске виолине за Сабор, које су више порука него инструмент. Завичајац Драган Ђеровић ових дана завршава највећу виолину на свету (2,68х0,9 метара) и биће постављена код првих прањанских кућа. А на предтакмичењу на Бумбаревом Брду видели смо и једну металну, на којој је колце развезао Ратко Милић (56) из Трбушана код Чачка.

„Овај инструмент направљен је 1955. године, рукама човека који никада није свирао, и то од америчког авиона који је оборен 1943. године у ивањичком крају, пао је негде на Јавор. Пилот је искочио и жив и слетео у сјенички део, где су га мештани убили. Сјеница је бомбардована и сравњена са земљом због тог авиона” - прича Милић за агенцију РИНА.

Аероплан „луфтвафеа” срушио се недалеко од куће Мирослава Р. Јовановића, земљоделца из Опаљеника, и самоуком мајстору одмах дао предлог шта да ради.

„Он је од авионских делова правио разне ствари, рецимо табакере за дуван којих и данас има на стотине. Давао је волове ономе који успе да отвори његову табакеру, док је он то успевао са два прста. Тајна је била у томе што је потребан притисак, истовремени, на две различите тачке табакере” - објашњава Милић.

Иначе у једној својој студији Др Драгослав Петровић, композитор и социолог из Ниша бележи:

„Иако се не зна прецизније када је доспела у ове крајеве,

виолина такође представља наш традиционални инструмент, с обзиром да је присутна више од једног века. Најчешће је била у функцији пратње народних песама и најпре су је прихватили Цигани, као `најстарији професионални музичари`. Код Влаха, у источној Србији, под називом „lаuta”, виолина је један од најомиљенијих музичких инструмената без кога се није могла замислити ниједна светковина (игранке, славе, свадбе и сл.). Иначе, у традиционалне музичке инструменте српског народа на којима се најчешће изводила тзв. изворна народна музика спадају: гусле, гајде, фрула, тамбура и шаргија (саз)”.

У једној повесној белешци наводи се да је Милош Обреновић основао први војни оркестар у Србији са европским музичким инструментима. „На његов позив 1831. године дошао је у Србију Јосиф Шлезингер (1794 – 1870), музичар и капелник. Био је из Сомбора, у то доба први музички писмен стручњак у Кнежевини и донео је трубу. Мустафа оберлаутер (гласан, бучан, јак, главни букаџија), свирач на виолини и зурлама до тада је увесељавао српског владара и његову свиту, па је занимао чак и странце, иначе не много расположене према турској музици”.

Прва опера изведена у Београду (1894), која је морала мати и виолинску секцију, била је Блоудекова „У бунару”, под диригентском палицом Јосифа Свободе. Већ 1903. изведена је прва српска опера „На уранку”, Станислава Биничког.

Данас се овај инструмент у Србији може купити, дабоме и преко огласа на Интернету. Један од њих нуди виолине за мајсторе по различитим ценама. Неки власник продао би своју виолину за 3.000 евра, тврдећи да је то „страдиваријус” израђен још 1730. године, док је најјевтинија понуда од 12 евра при чему сопственик наводи да је његов инструмент благог звука.

Први Сабор виолиниста Србије отвара се 16. августа у 13.00 сати, дизањем саборске заставе у средишту Прањана.

РИНА