Прањани: Сабор који ће се памтити навек

Прањани –Километарска колона аутомобила сливала се јуче у Прањане из правца Горњег Милановца и мештани веле да су морали да путују метар по метар већ од велике кривине, како они називају једну удолину пред селом. То је био доказ да је први сабор виолиниста у овом горском селу привукао највише света од његовог постанка.

А то су 1827. године кад је овде укровљена прва црква брвнара па затим 1858. у октобру, јер су тог дана мештани саставили своју прву школу. Тако се и звала „12 октобар“ све до 1979. године кад је преименована у ОШ „Иво Андрић“ чије име и данас носи.

Место иначе обележава, по имену месне богомоље Вазнесење Господње Спасовдан и дуго је после Другог светског рата највећи сабор у овом крају био 6. августа, дан рудара по овдашњем јамском копу „Брезак“. То налазиште магнезита, је, шта да се ради, потопљено чак сва три хоризонта и делом први су под водом још од 1912. која је досегла ниво од 191 метар, па се тај празник угасио. Остало је, да прослављају само Преображење које пада у сутрашњи дан, али, ће извесно, у повести овог горског села под Сувобором нови празник да се зове Сабор виолиниста Србије.

Седим овде на уласку у шатру и не могу да погрешим сматрам, у петак је кроз варош прошло 8.000 гостију а вечерас најмање 15.000 посетилаца сабора“, прича нам пријатељ Милета Јелић – „Мићо мрак“, који деценијама држи шатре по Србији од јутра до јутра, од севера до југа, и зна сваку бројку и сваку посету.

То је, за ово место од 1470 становника, историјска посета. И догађај који ће се навек памтити јер се, како мештани веле, синоћ није могло проћи кроз главну улицу. Дабобе да јесте, али уз пуно стрпљења и уз уживање разуме се, јер је сокак био начичкан тезгама са робом разних врста, уз обавезно пиво и што је најважније, не изоставно добро саборско расположење.

И на саборишту, где су се надметали најбољи виолинисти Србије стремећи ка изузетној награди „Шкода фабија“ морало се ићи стопу по стопу. Хиљаде посетилаца уживале су у тоновима српских мајстора виолине, од којих би многи могли, са мало храбрости, да се појаве и на великим концертним сценама у свету.

Иза бине, док смо чекали проглашење победника, разговарамо са Радишом Јевтовићем који данас држи село „Рајски конаци“ у оближњим Леушићима а деценијама је водећи извозник меса из Србије у свет, од Шведске, Канаде до Јужне Америке.

„Ово је изванредно организован фестивал. Срце ми је пуно што присуствујем оваквом догађају у свом завичају“, каже Јевтовић за РИНУ.

На сабору смо, по природи овдашњих ствари и географским односима срели и четнике са оближње Равне горе. Српски четнички војвода Гојко Рабреновић и његов друг по звању Слободан Оташевић кажу да је то изузетан догађај за српску традицију а један војвода, четничи дабоме, допутовао је у Прањане чак из Сентпитерзбурга на Флориди (САД). Име му је Ђорђе Лукач, родом је из Сремске Митровице и вели:

„Волим Србију до неба, обожавам овај крај, увек ћу долазити на сабор“.

Уз њега је била и супруга Пенка која с поносом вели:

„Ја сам бугарка пореклом, волим Србе и Србију, али ми је жао што ни после 30 година брака са Ђорђем не могу да добијем ваше држављанство. Кажу да ми родитељи нису рођени у Србији, као да ја то незнам и као да ја не волим Србију“.

Домаћини су се својски потрудили да сачувају образ и част, угосте оне који путују из даљине, пруже руку својим суседима. Ово је повесни догађај за мало село у брдима и време ће рећи да је темељ једне дуговеке традиције и великог народног обичаја.

„Имали смо посебно разумевање од стране председника општине Горњи Милановац Дејана Ковачевића који је уложио много труда да бисмо стали пред оволики свет и понудили догађај и гостопримство које неће заборавити. Ковачевић је један од најзаслужнијих што је први сабор виолиниста Србије добио изузетне оцене а то чујемо по позивима са разних страна, и што су Прањани ступили крупним корацима на велику сцену уметничке, музичке и саборашке Србије“ – каже Гвозден Николић идејни оснивач ове приредбе.

После вечерашњег, завршног програма сабора, угоститељи ће ипак остати овде, јер сутра је у Прањанима стари народни празник а разуме се и вашар Свето Преображење Господње.

РИНА