На Столовима полудивљи коњи заменили стада оваца и говеда

Краљево - Планина Столови, која се са јужне стране уздиже изнад Краљева, манастира Жиче, средњовековног града Маглича и ибарске клисуре, осим по столетним шумама, прелепим пропланцима и белим мирисним нарцисима, позната је и по још једној несвакидашњој атракцији - крду полудивљих коња које скоро пола века опстаје на овој живописној планини.
Гиздаве лепотане које више од једне деценије предводи неприкосновени вођа и господар пастув Моро временом су постали и права туристичка атракција која из године у годину привлачи све већи број посетилаца, заљубљеника у природу и животиње.
Иако сваки коњ има свог власника, сваки покушај њиховог одвођења и одвајања од крда и планине представља немогућу мисију. Лепше им је на планиским висовима, пространим четинарским и брезовим шумама, пространим ливадама прекривеним бујном сочном храном него у торовима и топлим шталама. Иначе, коње су на планину најпре доводили мештани Жиче, Каменице, Маглича и других околних села на обронцима Столова како бар лети не би морали да обезбеђују храну за њих.
,,Ја сам давне 1973. године на ову планину извео једног пастува и кобилу. Пред зиму сам их враћао у шталу и тако неколико година док их једном приликом нисам оставио да ту презиме. Ту су се они, као и коњи осталих власника, умножавали, осамостаљивали, постајали независни од људи, попримајући временом особине полудивљих коња иако никада никог нису повредили“, казује Славко Николић, власник највећег броја коња на Столовима.

Живот коња у суровим условима

На Столовима коњи одолевају великим изазовима. Нарочито је тешко зими кад снежни наноси и сметови достигну висину од неколико метара а температура се спусти и до 30 степени испод нуле. У време ждрбљења, кобиле, а нарочито младунци изложени су свакодневним насртајима дивљих животиња тако да буде година кад крдо остане без иједног младунца.
,,Природна селекција чини своје, што је посебно карактеристично за живот животиња у скоро екстремним условима. Опстају само потпуно здрави примерци, физички способни да нађу храну и не постану плен вукова и медведа. И пастув Моро, неприкосновени вођа крда, који своју супериорност у снази доказује читаву деценију, сав је у ожиљцима од борби с дивљим зверима у којима је бранио остале коње у крду, себе, а најревносније своје младе потомке“, каже ветеринар Драган Марковић.

Столови велика шанса краљевачког говедарства

Због обиља здраве сочне хране 60-их и 70-их година прошлог века на Столовима било је и до хиљаду и по оваца и неколико стотина говеда, махом бикова и јунади. Жички домаћин Славко Николић добро памти та времена и тврди да би баш са те планине могао да крене препород говедарства у краљевачком крају али и ширем подручју. Са Славком се слажу и стручњаци.
,,Велики произвођачи меса на нашем подручју: Котленик, НИД, САН, који имају високе стандарде у производњи и извозне референце, да не помињем низ малих кланица и прерађивача, могли би да на Столовима нађу своју сировинску базу за будућност која не би пуно коштала. Чињеница је да би имали месо у врху европских произвођача. Наравно, у цео тај пројекат морала би да се укључи држава својим подстицајима и улагањем у инфраструктуру, посебно путну“, истиче краљевачки агроном Драгутин Јевтовић.

До остварења оваквих планова крдо од педесетак полудивљих коња само ће водити велику и свакодневну битку за опстанак на Столовима, иако на овој планини има места и за овце и за говеда, баш као некада.

РИНА/Миланко Даниловић