Данас је дан посвећен женама на селу: Бранкица Јанковић у знак подршке прихватила се варјаче (ВИДЕО)
Прањани - Међусобна подршка, разумевање и солидарност међу женама различитих поколења, удруживање и јачање кроз образовање и усавршавање јесу пут у њихову бољу будућност, поручила је повереница за заштиту родне равноправности Бранкица Јанковић, која је Међународни дан жена на селу обележила у домаћинству Станојевића у Прањанима код Горњег Милановца, у којем живе и раде три генерације нежнијег пола.
Најстарија је Радовина (69), следи њена снајка Гордана а управо ове седмице под кров њихове куће на сувоборским падинама пристигла је најмлађа снаја Јелена.
„Станојевићке су пример који најбоље говори да на селу може лепо да се живи. Тај однос међу генерацијама и пренос знања и љубави је основ менталног здравља једне нације, и то сам управо овде код њих и видела. Ми смо друштво у коме су битни наши међуљудски односи и односи међу генерацијама, а наша села то гаје више него градови и морали бисмо то да сачувамо”, каже Бранкица Јанковић и додаје да је то суштина односа и приче о људским правима зато што је право на равноправност заправо остварење наше потребе и у селу и у граду.
„Ово је пример да се генерације могу удружити и заједнички направити квалитетан живот, и могу бити равноправне. Моја порука је да што више будемо присутни на селу. Да се из села не одлази, да се сви могући капацитети искористе, да не постоји ништа битније од међусобне подршке, разумевања, да имате са ким да попричате, чак и да ћутите, међу различитим генерацијама жена. Однос међу генерацијама и пренос знања и љубави као у случају Станојевића је основ менталног здравља једне нације”, рекла је Бранкица Јанковић за РИНУ.
Она је казала да напуштање села није најбоље решење, а пример је управо породица Станојевић где је Радовина носилац домаћинства у којем је заједно са снајом Горданом и њеном снајом Јеленом је покренула посао прераде воћа и поврћа.
„Са задовољством сам дошла код ових вредних жена које припремају ајвар и зимницу. Годинама живим у граду, али некако мислим да смо ми који имамо село привилеговани јер викенди, одмори и распусти су резервисани да их обиђемо. Рођена сам у Доњој Горевници у чачанском крају, и она ми даје неко уземљење као и мојој породици једну предност и квалитет живота. Када у канцеларији где радим сазнају да идем у село, одмах поруче шта да им понесем, једни траже ајвар, други домаћа јаја и пршуту, кисели купус, мед. Чак и из тога можемо видети колики је значај нашег села и оних који на њему живе”.
Бранкици Јанковић није јој било тешко да припаше кецељу и дохвати се варјаче у знак солидарности и подршке свим женама које су сачувале српско село.
Прањани су, иначе, најмногољудније село у таковско - рудничком крају (1.550 душа) и пвро насеље у Србији по броју породица са троје и више деце (80) према укупном броју житеља. Иначе, новинар из суседних Леушића Живко Перишић својевремено је објавио општирну студију посвећену улози жене овог краја у одржању кућног прага, под насловом „Сачувана огњишта”. Своју књигу почео је овом српском народном изреком: „Не стоји кућа на земљи, већ на жени”.
„Ова паприка и овај ајвар имају много лепши мирис овде, у овом крају. Сада је највише за припрему ајвара код нас задужен мој отац, који је прави мајстор”, каже повереница која је такође рођена и одрасла на селу.
Међународни дан жена из руралних подручја установљен је Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године са циљем да се широм света укаже на допринос жена на селу.
РИНА
