Како живе жене на селу: Одем до града код доктора, па трк на аутобус и назад - на њиву (ФОТО)(ВИДЕО)

Горњи Милановац / Ивањица – Тежак рад од јутра до мрака, послови у кући, њиви и у штали оно су што боји дане жена на селу. На њиховим леђима најтежи је терет. Тако је било пре пола века, а тако је и данас 15. октобра, кад се обележава Међународни дан жена на селу.

Љубинка Миловановић из села Шарани, како каже, ради и по 12 сати дневно, брз празника и викенда, а до града иде само у набавку или код доктора – и то на брзину!

„Одем до града, али како стигнем тако журим да се вратим кући, јер посла увек има много, а све чека на мене јер не знам куд ћу пре. Гледам људе у граду, шеткају се по парку и одмарају, а ја једва чекам да наиђе аутобус да се вратим кући”, прича Љубинка за РИНУ.

Сличан сценирао је и 50 километара даље, у ивањичком селу Рашчићи. За Петру Нешовић радни дан почиње у пет сати ујутру и завршава се кад падне мрак.

„Радила сам цео живот, да сам толико радила у иностранству ја бих била највећи газда у овом крају. Наш рад није плаћен онолико колико би требало, али опет ја сам задовољна – не жалим се”, изјавила је Петра.

Поједине жене на селу су за свој вредан и предан целодневни рад, од својих мужева ипак добиле признање и постале носиоци пољопривредних домаћинстава. Бранка Лазовић из села Липница, пре 20 година напустила је посао у друштвеној фирми и са супругом, на породичном имању почела да се бави сточарством и једна је од ретких у овом крају на коју се води газдинство.

„Вероватно је мој муж либералнији од осталих и препустио ми је домаћинство. Увек сам имала његову подршку и нисмо делили послове искључиво на мушке и женске, већ смо све радили заједно”, каже Бранка.

У Србији је само пет до 10 посто домаћинстава регистровано на жене, а међу њима је најмање пољопривредница млађих од 40 година, око 1 одсто.

РИНА