Лимена барака за чобане са Муртенице је прошлост: Брат и сестра коначно добили кров над главом

Чајетина, Златибор, Љубиш - Неколико година и хладних зима брат и сестра Павле и Миљана Васовић, чобани са падина Муртенице на Златибору, провели су у лименој бараци од шест квадрата.
Родна кућа нестала им је у пламену у пристранку села Љубиш па нису имали куд. Комшије сведоче да су се ово двоје, како тврде, честитих људи, живих мука намучили у планини која је симбол за недођију.

„Код нас су долазили да поседе, бар да преполове ноћ, а онда сат пешице до своје лимене бараке у којој је стално морала да гори ватра. А тих шест квадрата били су им и кујна, и предсобље, купатило и спаваћа соба. Друго ништа нису имали до тора испод бараке где су гајили педесетак оваца. Живот их је баш намучио. Павле је душа од човека и нема иксана који ће за њега рећи лошу реч. Свима се нашао при руци кад је требало, и никад ником није одбио помоћ ако је до њега било. Миљана је радила у задрузи, писмена је жена, није љепше имало на Муртеници, али остаде неудата, много је везана за родитеље, и брата. Несрећа их је потерала, сагоре им кућа, једва живу главу извукоше. Отац нажалост није, умро је убрзо у од туге и болести. Њих двоје остадоше у беспуту и без крова над главом. Нисмо могле да их гледамо беспомоћне, па смо решиле да молимо добре људе за помоћ у њихово име, јер њима то скромност не допушта. Нисмо много очекивали, слушаш како сви нешто кукају а не знају шта је мука“, прича Миладинка Вукотић која је са Раденком Петровић и Горицом Кутлешић била покретач акције за градњу куће.

„Срећом, показало се да у народу има дивног света и честитих људи. А све је кренуло од ваше емисије `Нећете веровати` са Прве српске. Помоћ нам је стизала са свих страна. Почели смо пролетос и ево нас данас под кровом где смо уселили нашег Пајца и Миљану. Било је доста приложника, пре свих председник Општине Чајетина Милан Стаматовић. Мирослав Ђокић из општине био је присутан све време градње. Али, треба поменути директора `Првог партизана` Добросава Андрић као и директора `Алуминијума` Нинка Тешића. `Максима` из Лучана нас је расплакала својим прилогом. Дали су комплетну изолацију, фасаду и све остало. Марија Тајсић са којом смо све договорили је једна дивна жена и жао нам је што није са нама овде данас” - беседи Горица Кутлешић.
Мирослав Ђокић, просветни радник из Чајетине, на молбу председника општине прихватио се организације и све је брзо напредовало.
,,Уз помоћ ове три жене, општине и ЈКП и свих поменутих фирми успели смо да завршимо кућу и да их уселимо уочи њихове славе Лучиндана, како је и обећано. Кућа има све што је потребно, дневни боравак, собу, кухињу, купатило, предсобље, шпајз. Много људи је помогло, многа предузећа у Чајетини то су урадила на овај или онај начин. Неко је дао материјал, други новац. Раша из Новог Сада је, нећете веровати, допремио материјал за струју и сам уградио, динар један није хтео да узме“ каже Ђокић.
И мајстор керамичар којег сви знају по надимку Жуга дао је свој допринос. Без жуте банке и о сопственом хлебу урадио је свој део посла. На овом градилишту, каже, провео је скоро читав месец али не жали, средивши највећи део унутрашњости куће.

Стаматовић: „Ово је од данас ваш дом”

„Давање је дуже од живота. Општина Чајетина увек је спремна да помаже у неким тешким ситуацијама. Ово је пети објекат у чијој изградњи учествујмо. Спремни смо, имамо екипу која је ту и сада смо водили акцију, јер је то наша дужност, а људима који су помогли да се врати у добру“ - нагласио је Стаматовић и симболично увео Пајца и Миљану у кућу. Уместо говора кратко само је рекао: „Ово је сада ваша кућа”.

Гвозден Николић: „Да се огрејете и дочекате пријатеље”

За муку чобана са Муртенице сазнало се након приче у емисији „Нећете веровати” аутора Гвоздена Николића у октобру прошле године, приказаној на Првој српској телевизији.
,,Велику ствар урадили су хумани људи и показали да Србија, она која се воли, итекако постоји, и да није нестала. Радује ме што ће Пајцо и Миљана овај Лучиндан прославити у новом, топлом дому, сакривени од северца какав дува само на Муртеници. Није ми жао ниједног дана који сам изгубио долазећи овамо.
Обећао сам им славску икону и донео данас Светог Луку да их подсећа на веру у добро, и на честите људе који нису заобишли њихову невољу“ - поручио је Николић који је на полеђини иконе великог свеца исписао јасну поруку.

РИНА