На овом месту састали су се Тито и Брежњев: Брдо мира, сведок српско - руског братства (ФОТО)(ВИДЕО)

Горњи Милановац - С јесени 1944. године припадници Црвене армије учествовали су у ослобађању таковско - рудничког краја и овог дела Србије и тада је око 500 совјетских бораца положило живот за слободу нашег народа. Данас земни остаци 408 црвеноармејаца почивају у костирници на Брду мира више Горњег Милановца.

„ У том својеврсном меморијалном парку постоји споменик из 1956. године где су били похрањени земни остатци припадника Друге пролетерске бригаде. Шест година касније, 2. октобра 1962, председнии СФРЈ и СССР - а, Јосип Броз тито и Леонид Иљич Брежњев присуствовали су на брду мира свечаности 408 црвеноармејаца који су до тада почивали у разним местима Србије, и тог дана њихове кости сабране су овде, под заједничку хумку. То је на нашим просторима био један од  најзначајнијих догађаја у другој половини 20. века, и церемнија коју је обележило присуство двојице тада изузетно утицајних људи у свету” - рекао је за агенцију РИНА историчар из Горњег Милановца Александар Марушић, директор овдашњег Музеја таковско рудничког краја.

Председници су око 12 сати појавили на Брду мира заједно са супругама и Тито је поручио да престану вучји погледи у туђа дворишта а Брежњев се залагао за братске односе. Совјетска страна је, иначе, инсистрирала да Брежњев присуствује сахрани. Један од преводилаца међу високим гостима тог дана био је и Борислав Милошевић чији је брат Слободан после три непуне деценије дошао на чело Србије.

„У граду са 4.000 -5.000 становника тада се окупило 25.000 гостију и догађај је обејежио историју југословенско - совјетских односа, а привредна сарадња кренула узлазном линијом” - напомиње Марушић.

Данашњи председник општине Горњи Милановац, Дејан Ковачевић, подсећа да је крајем прошле године овај град, заједно са Министарством привреде Владе Србије обновио спомен комплекс на Брду мира, као симбол страдања српског народа, и додаје:

„ У хумкама на Брду мира похрањени су остаци цевеноармејаца који су заједно са нашим борцима учествовали у ослобађању Горњег Милановца. То место повезује два народа и ми смо желели да добије нови изглед. Поред уређених пешачких стаза и осветљења, урађен је и амфитеатар како би сви који посете ово место могли и да науче много чега из богате историје Србије”

Занимљиво је да је идејно решење за данашњи изглед споменика на Брду мира дао Десимир Жижовић Бујин, током Другог светског рата припадник равногорског покрета, а после тога аутор стрипа „Дечијих новина” о младим партизанима под називом „Мирко и Славко”.

РИНА