Раде Храм испунио је највише последњих жеља: Неки аманети остају у сећању заувек

Краљево – Често се може чути да је најтеже успети у свом родном гарду, јер су ту критике најоштрије и очекивања највећа. Међутим, Раде Јаковљевић иако се бави изузетно тешким и осетљивим послом у томе је успео. Овај Краљевчанин надалеко познатији као Раде Храм већ две деценије има погребно предузеће и са људима је у њиховим најосетљивијим и најтежим моментима, али и без обзира на то остаће упамћен по томе што су о њему чак певане и народне песме.

Радећи овај посао каже да се наслушао толико замимљивих прича, невероватних судбина, необичних аманета па и заклетви, веселих и тужних догађаја да би их, како тврди, тешко било сместити у роман од хиљаду страна.

,,Људи су ми поверавали своје последње жеље које нису могли из разних разлога да саопште члановима породице, фамилије, пријатељима, па ни свештеницима. У озбиљним разговорима остављали су ми завет да кад им дође судњи дан и повеземо их до вечне куће обавезно зауставим кола на њима драгим местима; пред кућом њихове прве љубави, на сокаку, поред шумарка или реке који су (са)чували њихове најслађе тајне. Неки су наручивали и дужи пут само да би последњи пут баш туда прошли. Свакоме сам жељу испунио ,или ја или моји возачи, а да тајну никоме нисмо открили. Ваљда ми је и због тога посао цветао“, прича Раде Храм  за РИНУ.

Поједини кажу да се његова добра дела могу дуго набрајати, јер  помагао је болеснима, сиромашнима, самохраним мајкама, деци, а социјално угроженим није често није ни наплаћивао опрему. А своју омиљену пословицу – чини добро и добру се надај доказао је и у пракси.

,, Кад год могу позовем раднике у нашим продајним објектима да сазнам да ли има било каквих примедби на наш рад. Увек добијем одговор да је све у реду и на то сам поносан. На прсте једне руке могу да избројим наше пропусте учињене за двадесет година рада. Добро их памтим  иако од других нису чак ни примећени. Поштујем посао и новац који у њему зарађујем и од којег живим, јер  је благословен. Нико га никад  није клео за разлику од многих других  занимања где увек неко нађе разлог за то“, поручује Раде Храм.

Иако је остварио готово све животне и пословне циљеве, и  великим радом стек овај Краљевчанин и даље ради и ствара са истом вољом и енергијом као на почетку радног века, а двојица његових  синова неће морати да крећу са голе ледине као њихов отац већ ће једног дана моћи да наставе посао у чије је име и углед Раде Храм уградио свој живот.

РИНА