Мирисни нарциси и дивљи коњи: Ово је планина у којој лепота „столује“ 365 дана у години (ФОТО)

Краљево – Нигде дивљи нарциси нису тако лепи и мирисни као на планини Столови, која се налази двадесетак километара од Краљева, на којој, како кажу, лепота столује током целе године. Половином маја овде се увек одржавала чувена манифестација „Нарцисима у походе“, али сада ће због корона вируса бити одложена.

„Прошле и претпрошле године  на Столовима је на дан манифестације било више од 3.000 посетилаца, ове године би сигурна била рекордна посећеност, јер је интересовање било огромно, али против више силе се не може. Можемо да обећамо да ћемо  ову манифестацију следеће године обогатити новим и разноврсним садржајима  у коме ће моћи да уживају сви,почев од најмлађих планинара до оних који већ газе десету деценију.Верујте да има и таквих“, каже Игор Тешић из Туристичке организације Краљева.

Иако ове године нема маовног организованог одласка на планину,сви њени заљубљеници, уз поштовање епидемиолошких мера, могу  ових дана  а  и наредних да крену  на Столове. Уживаће у чистом ваздуху, шуму белих бреза, мирису бора и смрче а посебно  непрегледним пропланцима под белим мирисним нарцисом. Осим по столетним шумама, прелепим пропланцима и белим мирисним нарцисима, позната је и по још једној несвакидашњој атракцији - крду полудивљих коња које скоро пола века опстаје на овој живописној планини.

,,Ја сам давне 1973. године на ову планину извео једног пастува и кобилу. Пред зиму сам их враћао у шталу и тако неколико година док их једном приликом нисам оставио да ту презиме. Ту су се они, као и коњи осталих власника, умножавали, осамостаљивали, постајали независни од људи, попримајући временом особине полудивљих коња иако никада никог нису повредили“, казује Славко Николић, власник највећег броја коња на Столовима

Иако сваки коњ има свог власника, сваки покушај њиховог одвођења и одвајања од крда и планине представља немогућу мисију. Лепше им је на планиским висовима, пространим четинарским и брезовим шумама, пространим ливадама прекривеним бујном сочном храном него у торовима и топлим шталама. Иначе, коње су на планину најпре доводили мештани Жиче, Каменице, Маглича и других околних села на обронцима Столова како бар лети не би морали да обезбеђују храну за њих.

РИНА