Зоран се пола века бави истим хобијем: Направио 600 макета, а у његовој радионици заједно стоје Хитлер, Дража и Милошевић (ФОТО)(ВИДЕО)

Ужице - Зоран Нешић из Ужица дуже од пола века бави се макетарством. У овај хоби заљубио се кад је имао само 12 година и та љубав траје и дан данас. До сада су његове веште и прецизне руке направиле око шест стотина макета, мада је и Зоран, како каже, одавно престао да броји.

"Отац ми је у детињству донео малу макету авиона, коју сам склапао и расклапао данима. Након тих које се раде по шемама, на ред су дошле макете које сам правио самостално, према правилу све су седамдесет два пута мање од оригинала. По узору на ту прву, већина почетних макета које сам правио били су авиони, а затим и борбена војна возила. Материјал се најчешће проналазио у Трсту, док су други куповали ципеле и фармерке, ја сам тражио макете", прича Зоран за РИНУ.

Како су године пролазиле, тако се и таленат овог Ужичанина развијао а макете постајале веће и садржајније. Уз свој хоби Зоран је и много учио, јер је временом почео да ствара и целе приказе специфичних историјских ситуација, које су њему биле изузетно занимљиве. Тако су у Нешићевом атељу направљене дијорама Мала Крсна, која приказује почетак Другог Светског рата, затим Хитлеров говор у Нинбергу, као и Дражин прелазак преко Дрине.

"Кад правите такву макету, морате бити упознати са свим историјским чињеницама које су обележиле тај перод, како би све било веродостојно представљено. У Малој крсни поставио сам три вагона, тенк и топ, све оно што сам видео на фотографијама. Хитлеру сам направио чак и мале бркове, по којима је био препознатљив", каже овај макетар.

Ипак, један догађај из новије српске историје оставио је велики утисак на Зорана, па је макету везану за њега радио неколико месеци. Одлазак Слободана Милошевића, освануо је у малом издању у радионици ужичког мајстора за макете.

"Било ми је фасцинантно да је исти хеликоптер Милошевића возио у доба његове највеће славе на Газиместан, а касније га тај исти одвезао до Тузле одакле је пребачен у Хаг. Нисам имао много информација како је то изгледало, али преко неких фотографија урадио сам дијораму. Већ сам имао макету хеликоптера, затим сам урадио марицу, жену преводиоца и наравно Милошевића у тегет оделу на преклоп, за њега ми је било потребно највише времена", открива Нешић.

Велико стрпљење, прецизна рука и љубав према макетарству неопходни су ако желите да се бавите овим хобијем. Зоран своје вишедеценијско знање дели и са млађим генерацијама које су опчињене склапањем ситних делова.

"Данас је много лакше бавити се макетрством, него кад сам ја почињао. Доступни су разни материјали, а оно што је најбитније јесте да не постоји сујета и љубомора ако неко други направи бољу макету од вас. Ми, макетари, смо познати да све делимо са својим колегама и немамо тајне како смо нешто направили", рекао је Ужичанин.

Током пола века, учествовао је на бројним такмичењима и освајао значајне награде, па је у томе нашао своју сатисфакцију, јер бити макетар у Србији, како каже, није финансијски исплативо. Жеља му је да неке од његових најбољих дијорама буду изложене у музеју, како не би пале у заборав. А, све што је до сад направио оставиће у наследство својим унуцима, који ће имати чиме да се поносе.

РИНА