Код Капларевића из Драгачева берба купина у пуном јеку: Откупна цена 200 динара, а прва класа спремна за руско тржиште (ФОТО)

Лучани - Драгачевски крај располаже изванредним природним условима за воћарску производњу, што воћари обилато користе последњих година. У селима: Каона, Милатовићи, Губеревац, Горачићи, Горњи и Доњи Дубац све су бројније савремене плантаже са засадима јабука, крушака, брескве, нектарине, јагода, купина и другог воћа. Међу најуспешнијима је Зоран Капларевић из Милатовића који под засадима има пет хектара разног воћа. Упркос тешкоћама које прате воћарску производњу у Србији, овај вредни домаћин планира проширење производње, знајући да само квалитетом може да опстане и на домаћем и, пре свега, на руском тржишту.

Иако још млад, Зоран Капларевић из драгачевског села Милатовићи од поодавно ужива углед доброг воћара и сеоског домаћина, a његове плантаже могу да послуже као огледна добра како треба плански, стручно и организовано радити и поштовати реч струке и науке. Другачије се не може, каже овај вредни драгачевски воћар, јер су захтеви тржишта из дана у дан све ригорознији и већи.

„Сад смо у пуној кампањи бербе купине и брескве које су добро родиле и одличног су квалитета. Купине гајим на 30 ари и цена је 200 динара за килограм прве класе која иде на руско тржиште. Са том ценом сам задовољан и повољна је околност што највеће количине иду у извоз, док оне нешто мањег квалитета продајемо на пијацама и нашим хладњачарима”, каже за РИНУ Зоран.

Код Капларевића је у току и берба брескве у току. Зоран и супруга Маријана, десна рука, како сам истиче, у домаћинству, воћњацима и сваком другом сеоском послу, као  и кћерке Анђела и Исидора су пар дана у купињацима, па се селе на плантажу брескве настојећи да се берба обави на време, како би воће у најбољем стању стигло на пијаце у Краљеву, Чачку, Нишу...

„Брескве гајим на 70 ари и њена цена на пијацама се креће од 60 до 70 динара у зависности од понуде и мислимо да је то реална цена с обзиром на положај нашег воћарства које га прате, почев од неорганизованог откупа до изостанка субвенција и других подстицајних мера од стране државе”, каже Зоранова супруга Маријана и додаје: „За нас је срећна околност што не плаћамо радну снагу, што наше кћерке желе и хоће да нам помогну, тако да избегавамо додатне трошкове.

Зоранове и Маријанине кћерке су за понос и као ученице и као раднице на плантажама-Анђела је економиста, Исидора, ученица друге године Пољопривредне школе у Краљеву и она већ, како каже, успешно комбинује очево искуство и савете са школским знањем на породичним плантажама воћа у својим Милатовићима.

„Сваки школски распуст и дане викенда користимо да помогнемо родитељима и олакшамо им посао у мери које нам дозвољавају обавезе у школи. Поред тога, волимо село, уживамо у његовим лепотама, али и нашим савршено обрађеним плантажама, тако да нам тај рад дође као одмор и освежење”, каже Исидора.

На оброцима планине Јелице је оптимална надморска висина за воће, повољно струјање планинског ваздуха, добар састав земљишта и натпросечан број сунчаних дана у години и те бладодети треба искористити. Моја породица то ради на најбољи начин“,  прича Исидора попут неког већ искусног пољопривредног стручњака.

РИНА