Златна обала у Цириху: Србин, Албанац и Мађар к'о браћа

Цирих - И док на Балкану очи ваде, негде у беломе свету раде као швајцарски сат. Наиме, под диригентском палицом Славише Марковића, рођеног Голијанина из Придворице, Албанац Нермин Рамадани из призренског села испод Шaр - планине и Мађар Данијел Сабо зидају луксузне станове за милионере на позлаћеној обали Циришког језера, у комшилуку једног Федерера и Шумахера.

Славиша Марковић, власник фирме IDT CORPORAТION GMBH (живи у Чачку иако је из околине Ивањице и 30 година ради у Цириху) деценијама се бави унутрашњим уређењем и опремањем луксузних станова.
Ово насеље је чувени Волвер Роу, кантон Швиц. Најбезболнији порез на целом свету, и стециште свих великих компанија. Овде већ речени Федерер и Шумахер, и сва свита светских богаташа имају кућу, или бар стан. Онај од 120 квадрата вреди око 3 милиона, док су куће од 5 милиона па навише. Све је смештено уз воде Циришког језера, и сад је јасно због чега сви тај рај зову Златна обала. Овде је квадрат земље од 10.000 до 20.000 франака, а долазе људи да купују зато што је мали порез. По тој рачуници, ако је хектар 200 милиона евра, неко из те планетарне елите могао би с лакоћом да купи целе Мрчајевце у срцу Шумадије, где се хектар наше добре зирати може пазарити за само 5.000 евра.

„Моја фирма се налази овде. Уграђујемо 80 одсто све кућне опреме потребне савременом човеку, спремном на луксуз. Кухиња ће бити из Чачка, намештај такође, туш кабина, столарија. Из Чачка купујемо пуно чега, не само столарију него и браварију и намештај. Из Србије увозимо негде око 3,5 до 4 милиона франака робе годишње. Прозори су из чачанског предузећа „Храм 032”, браварија „Блулајн” такође из долине Западне Мораве, намештај „Интерактив” из Београда као и канцеларијски комади, врата из Јагодине, плочице из „Емона”. Само гипс овде купујемо”, рекао је за агенцију РИНА Марковић.

Занимљиво је, иначе, да и пројекти такође стижу из Србије.
„Моја кћерка Маринела је архитекта. Средњу школу завршила је у Цириху, а архитектуру у Београду. И са тимом швајцарских архитеката креира најлуксузније станове који вреде по неколико милиона франака”, казао је Марковић.

Наш земљак, Данијел Сабо из Кикинде, приповеда да у Швајцарскј ради четири и по године.
„Супер сам се снашао. У почетку је било тешко док нисам савладао језик. Радим све, све што један Србин може. Где се пара види, ту радим. Може да се заради. Живим сам овде. Дневница зависи за кога радиш. Некад је по сату, некада по дану. Има овде фирми које не раде по правилу, али код Славише је све по закону. Минимално колико може да се заради овде је 4.500 франака. Радимо кључ у руке”.

Нермин Рамадани из Призрена из села Љубижде под Шаром укратко ниже своју животну причу:
„Дошао сам пре пет година и било је тешко, не познајеш никога. Оженио сам се овде и одлучио да останем да живим ту. Причали су да је у Швајцарској све океј, али када дођеш брзо схватиш да има људи који су катастрофа. Тешко је наћи некога коме можеш да верујеш. Више поверења имаш у неког странца, него у рођака. Одлучно функционишем са Славишом и све је супер. Овде сам са супругом. На Косову имам оца, мајку, сестру и чим уграбим прилику идем доле. Зарадим? Зависи од посла. У прошлој фирми није ми се плаћало на време, код Славише је све по књизи, стекнеш поверење и не треба ти ниједна друга фирма. У мом родном селу има око 800 кућа. Срба је било пре рата, а сада више нема. Има их ка Жупи у селу Драјчићи. Политичари праве проблеме, а не људи. Народ испашта.”

Мађар, у завршници ове занимљиве приповести, добаци
„Доле се прича о ратовању а ми овде живимо к`о браћа”.

РИНА/ Гвозден Николић

05.02.2019.


Fotografije