Како су Европа и Америка преузели технологију из ариљских воћњака

Чачак – У Свечаној сали Агрономског факултета у Чачку данас је представљена монографија „Јагодасто воће – технологија гајења заштите и прераде, склопљена 726 страна знањем и искуством петорице научника из овог краја, уз финансијску подршку Министарства просвете РС. Кеига студиозно обухвата начин гајења седам воћних врста – јагоде, малине, купине, рибизле, огрозда, хибрида између црне рибизле и огрозда, и боровнице, а потписују се доктори Светислав Петровић, Томо Милошевић, Дарко Јевремовић, Иван Глишић и Небојша Милошевић.
- Монографија `Јагодасто воће` у којој сам један од сарадника обухвата технологију гајења и производње ових врста. Прве три гаје се у значајним количинама у Србији, а остале су перспективне мада су и оне у Србији имале велики значај и одговарајућу производњу.
Ово је четврто издање мојих студија о малини. Почели смо од 1998. године, а последња је објављена 2005. Тада смо се договорили да све то систематизујемо у једну посебну књигу о јагодастом воћу. Значај ових наших књига је у томе да помогнемо произвођачима у савлађивању нових технологија и да заједно са нашим воћарима зауставимо пад производње, посебно малине и купине – рекао је професор Светислав Петровић на представљању.
И напоменуо:
- Догодило се нешто што сам још давно предвиђао, да ћемо веома брзо, ако не пронађемо нека нова решења, пасти у производњи јагодастог воћа на неко место које нам иначе не припада. У једном дугом периоду Србија је била водећи произвођач малине у свету. Можда сам нескроман, али ипак је највећа заслуга за то пре свега у Ариљу, а у научном погледу аутори ове књиге заузимају веома значајно место.
Он истиче да је циљ свих научних истраживача да учествују у стварању нових, повољнијих услова за оживљавање производње неких врста јагодастог воћа.
- Имам много година и дуго памтим: некад је на овом подручју била врло значајна производња рибизле, јагоде, огрозда, стигла је тада и боровница. То је у Србији кренуло од двадесетих прошлог века, респективна производња је била од тада до почетка Другог светског рата. Касније се све то сводило на поједине врсте где су се тренутно добијали финансијски резултати” - нагласио је Петровић, професор чачанског Агрономског факултета у пензији.
На ту беседу др Томо Милошевић, данашњи декан Агрономског факултета у Чачку, додао је:
- Ми данас имамо прилику да се дружимо са професором Светиславом Петровићем који је један од људи који је седамдесетих прошлог века успео да преточи све оне појаве у експлозији гајења ариљске малине, и Ариље је постало препознатљиво име за производњу ове воћне врсте. Он је та особа, да поменем још Добрила Ненадића и Јоковића из Ужица, који су устоличили овакав начин гајења малине. Малину су, што се технологије гајења тиче, преузели други од нас, и окружење и Европа и Америка. То је велики успех.
Декан Милошевић посебно наглашава још нешто:
- Што се тиче ових других култура, ту су се ствари драстично промениле. Ако бисмо се вратили у раздобље од пре четрдесет година и тадашњем гајењу јагоде, које је многа домаћинства бацила у орбиту, данас не бисмо имали ни за пуко преживљавање. Зато смо код јагоде а посебно код рибизле и боровнице предочили најновија искуства. Прмене иду заиста брзим током, ко се не уклопи у те новости мислим да неће успети да се снађе на овом тржишту јер је сурово до бесвести.
Милошевић изричито напомиње:
- Ми немамо традицију гајења рибизле и огрозда. У поређењу са неким другима, ове две врсте, и у осносу на неке егзотичне које се много гурају у овом време, као аронија, то не може да се пореди са рибизлом. Она је претрпела ударац од малине и сад се овде увози рибизла да бисмо направили неке производе.
Издавачи књиге су чачанске научне куће, Институт за воћарство и Агрономски факултет, а директор Института др Милан Лукић, поручио је на представљању.
– Још једна сјајна монографија од још бољих аутора угледала је светло дана, на задовољство научних раника, студената и произвођача.

РИНА