У родном селу патријарха Иринеја мук и неверица: Бака Деса из Видове и данас га зове „бато“ и нада се божијем чуду да ипак преживи (ФОТО)(ВИДЕО)

Чачак – Након вести да се здравствено  стање српског патријарха Иринеја услед компликација са корона вирусом нагло погоршало, у његовом родном селу Видова, надомак Чачка – мук и неверица. Сви се ипак надају чуду и да ће њихов вољени рођак добити битку, јер га знају као изузетно храброг и великог борца.  Његова снаха, крепка и блага старица, Деса Гавриловић,  са зебњом чека вести из Београда о свом „бату“ како и дан данас зове српског патријарха.

„Наш Иринеј, најбољи је човек ког ја познајем. Док је био млад момак,много ми је помогао око деце. Да их пресвуче, обуче, изведе у шетњу. Тако је и сада, брине о мени, шта год ми треба ту је за мене, дрва за зиму, све ми је то он обезбедио. Много ми је тешко пало кад сам чула да је болестан, не дај Боже да доживим да умре. Унук ми долази за десетак дана, ја се све надам да ћемо тада ићи да га обиђемо“, каже за РИНУ ова старица са сузама у очима, док се још увек нада да ће њен „бато“ преживети.

Изнад Десине куће, налази се домаћинство у којем је патријарх Иринеј рођен и провео прве године свог живота. Ту данас живи његов рођак, Дејан Гавриловић, који је последњи пут видео патријарха пре два месеца.

„Никад није заборавио своје родно село, скоро је долазио да обиђе радове на цркви која се подиже у његову част на брду изнад наших кућа. То је велики човек, који свима помаже и речима и делима.Увек је ту да саслуша и разуме. Велика је част бити у сродтсву са њим и вући исте корене.Памтим га као дивног стрица и правог духовника. Свако ко га је бар једном видео у животу имао је за њега само дивне речи, јер такав човек се само једном рађа“, каже Дејан.

Патријар српски Иринеј рођен је 1930. године у селу Видова код Чачка као Мирослав Гавриловић. Основну школу завршио је у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. Замонашен је у манастиру Раковици 1959. године.

РИНА