Могуће је заштити угроженe врсте у Србији: Ова птица била је пред изумирањем, а сада броји 300 гнездећих парова (ФОТО)

Да је опоравак угрожених врста могућ, показује пример модровране у Србији. Иако је некада била обична птица у долинама и побрђу широм земље, крајем 20. века популација се нагло смањује услед губитка повољних станишта и стрдања на сеоби. Модроврана је птица отворених терена, најчешће низијских ливада и пашњака, који су добрим делом преорани, а посебан проблем представља нестанак старих стабала у којима се гнезди. Овој реткој птици за опстанак су потребна добра станишта за лов на крупне инсекте и друге ситне животиње, као и стара стабла са дупљама за гнежђење. Управо таква станишта нестају широм Европе, али и у Србији, због чега је модроврана све мање.

"Активности на заштити модровране део су пројекта Београдске отворене школе „Зелени Инкубатор“ који се спроводи у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз финансијску подршку Европске уније. У оквиру пројекта направљено је и постављено 100 нових кућица за гнежђење ове угрожене врсте, а одржана су предавања о модровранама са децом из школа у Новом Милошеву, Бачкој Тополи, Темерину и Палићу. Нове кућице постављене су у свим деловимa Србије где се модровране гнезде – на северу и истоку Бачке, на подручју целог Баната, у околини Барајева и у Неготинској крајини. На овај начин обновљена је залиха кућица које су последњих две деценије готово једина места за гнежђење угрожене модровране и које су њену популацију спасиле од ишчезавања", рекао је др Димитрије Радишић, са Департмана за биологију и екологију, Природно матеметичког факултета у Новом Саду и члан Групе за заштиту модровране.

За опстанак модровране критичан је био период око 2000. године када је у целој Војводини преостало око 15 парова у околини Суботице. Срећом, модровране радо прихватају вештачке кућице за гнежђење, уколико су постављене на одговарајућим местима близу добрих терена за лов. Популација у Србији се од 2000. године опоравила и порасла на око 300 парова, од којих се више од 90% гнезди у вештачким кућицама. Од 2000. године, у Србији је постављено око 1000. кућица за гнежђење, које се редовно обилазе и поправљају у случају потребе.

„Срећни смо јер смо добили прилику да обновимо залихе кућица за модровране у Србији. Наша популација зависи од кућица и без оваквих пројеката лако би пропали резултати које смо постигли у претходних 20 година рада на заштити. Иако се се бројност значајно повећала, модроврана је у Србији још увек угрожена врста, а њен опстанак зависи од наших активности“, рекао је Радишић.

Кућице у Србији се редовно обнављају и надзиру, а досадашње активности финансиране су из више различитих програма, од којих су већина међународни пројекти заштите.
Ипак, у 2020. години средства за програм заштите модровране нису постојала, због чега су чланови неформалне Групе за заштиту модроврана конкурисали за средства из пројекта Београдске отворене школе „Зелени Инкубатор“ који се спроводи у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз финансијску подршку Европске уније.

РИНА