На овом месту туристи навигацијом врло често буду навучени на „танак лед“: Пут који спаја Србију са Црном Гором заведен као региoнални, а није чак ни асфалтиран (ФОТО)(ВИДЕО)

Сјеница – На самој граници између Србије и Црне Горе, на 25 киометара од Сјенице налази се Месна заједница Баре у којој чак 300 домаћинстава нема асфалтни пут. Неприступачан терен, неасфалтиран  пут, обилне падавине у зимском периоду, веома отежавају услове живота свимa, а посебно ученицима и старијима.

 „Овуда пролази регионални пут 201А који спаја две општине и две државе, спаја општину Сјеница са Јадранском магистралом.  То још више чуди да овуда није прошао асфалт и решио велике муке житеља овог простора, оживи привредну активност, а посебно после раздвајања  две државе. Ђаци пешаче по неколико километара да би дошли до превоза, а превоз ученика јако отежан и није безбедан због лошег пута “, рекао је за РИНУ, Миљан Конатар.

Дуги низ година становништво се исељавало, само су остали они који верују да ће општина и држава препознати важност асфалтирања пута који би удахнуо живот и можда вратио оне који су отишли, или бар задржао оне који су овде. То се још увек није препознало као компаративна предност, па је пут као из средњег века. Залутали туристи буду у чуду кад ни криви ни дужни навигацијом буду наведени на „танак лед“ и  једва извуку живу главу, јер је овај пут заведен као регионални а можда и асфалтиран.

На крају овог  пута, у долини Лима налази се манастир Куманица из средњег века, један од култних манастира у који верници желе доћи у много већем броју, а то је и шанса за развој верског туризма. Због лошег пута то је онемогућено. Црква у селу Височка као и црква на Барама остају скоро без верника због лоше комуникације.

 „Популација је прилично стара, а живот удахне по неки млађи брачни пар који има децу и одржава школу у животу. Болесних је много, здравствене услуге скоро никакве, хитна служба из Сјенице не може доћи до болесника, па је то још један од разлога што и стари одлазе одавде јер немају елементарне услове за живот. На жалост болесника је све  више а помоћи све мање“, каже Конатар.

Пут одређује овде ритам живота, а становници га чекају деценијама. Постоји земљани пут, али прва киша направи кратере на њему и то отежава или у потпуности онемогући саобраћај. Одржавање пута је слабо и нередовно, а због честог надгорњавања политичара, неодговорности,  трпе грађани и ако често слушају фразу како се све ради за добро грађана.

„До када ће ово трајати, нема одговора? Одговорни би требали да се одазову на молбе житеља МЗ Баре, јер су остали скоро последњи трзаји живота на овом простору. Живот у овом простору ће се наставити ако се уради добар пут. То је услов без кога се не може“, закључио је Конатар.

РИНА