У српској Тоскани одмора нема, “ко хоће да ради, виноград нека сади”: Иако су улагања у производњу висока Арсенијевићима доноси берићет и добру зараду

Топола – Погодна умерено континентална клима правилних температурних колебања и специфична конфигурација терена углавном источне и југоисточне експозиције погодовале су да се најстарији житељи овог краја определе за узгајање сортних лоза. Традиција узгоја винове лозе преносила се с колена на колено па готово да нема домаћинства где нема бар један чокот винове лозе. С тога не чуди што у опленачком крају важи пословица “Ко хоће да ради, виноград нека сади”.

„За виноградаре нема одмора, у винограду или у подруму ради се скоро целе године. Пре пар дана је завршена прерада, наставља се интензиван посао у подруму. За месец дана крећемо у резидбу, затим након тога иде следећа операција то је извлачење лозе која је уједно и најтежа операција јер захтева велико физичко ангажовање. Када смо то завршили, креће вегетација, па се обавља прореда лозе која је најважнија, након ње се ради дефолијација, односно скидање листа у зони грожђа. Потом пред бербу поново прореда грожђа уколико је потребно да би дошли на неки принос од око килограм грожђа по чокоту, што задовољава наше потребе и квалитет“, каже за РИНУ, Немања Арсенијевић, млади виноградар из Винче.

Арсенијевић истиче да су у овој сезони остварили приносе од 800 до 900 грама по чокоту. Његови засади су на надморској висини од око 330 метара, што је просек за овај крај.

„Сви наши виногради се налазе на различитим локацијама и на различитим типовима земљишта тако да добијамо грожђе које у себи садржи доста различитих арома“, каже овај виноградар.

Виноградарска производња може донети берићет, годишње се у просеку од производње вина може зарадити између 50 и 60 хиљада евра, кажу познаваоци виноградарства. Упркос добром приходу, почетна улагања су висока, а зарада се не може очекивати првих неколико година.

„Ово је посао у коме је обрт новца јако спор, прво се чека грожђе да стигне на род па потом вино, па наплата. Винско тржиште у Србији је још увек недовољно развијено, потрошња вина по глави становника је ниска. Имамо одличан квалитет, све више винарија се отвара и све раде на квалитету тако да је ово посао за наредне генерације које ће осетити економску корист од нашег рада“, мишљења је Арсенијевић.

РИНА