Овако се суше најбоље српске шљиве за којим влада велика потражња на иностраном тржишту: Ђорђевићи из села Горња Транава капацитет своје хладњаче повећали на пет тона (ФОТО)

Топола – Иако је корона вирус десетковао поједине секторе, пољопривреда је у тешкој 2020. години доживела свој процват. Извоз сушене шљиве из Србије за 1,3 милиона евра је већи него у 2019. и износио је осам милиона евра.

Перспективу у производњи, а затим сушењу шљива видела је и породица Ђорђевић из села Горња Трнава код Тополе и како кажу, то им је сигуран извор прихода.  

„Сува шљива се пакује у амбалажу од пет, десет килограма или мање, зависно од потражње, продајемо на кванташу углавном. Цена је солидна, налазимо се у томе. Сува шљива је далеко скупља од свеже, зараде има зависно од године до године, није потражња увек иста. За извоз је цена од 1,8 евра по килограму и то је солидна цена, најтраженија је у Француској, али интересовање за суву шљиву проширило се и на руско тржиште,  што нама прерађивачима додатно доноси сигурнији и бољи пласман“, рекао је за РИНУ, Марко Ђорђевић.

Ђорђевићи под шљивом имају осам хектара, половину рода продају у свежем а остатак у сушеном стању. Најбоља се показала сорта стенлеј, јер има доста шећера. Како се посао развијао, проширили су своје капацитете и направили хладњачу од пет тона.

„Морали смо да се супротставимо тржишту, које је све захтевније, свежа шљива не може да нам донесе зараду, тек смо ту негде да покријемо део уложеног, док сушена шљива има солидну цену. Заокружили смо производњу на нашем имању и задовољни смо, јер од нашег рада живи наша петочлана породица“, изјавио је Слободан Ђурђевић.

Процес сушења шљиве траје од 24 до 28 сати, суши се на топлом ваздуху и струји, температура сушења је до 80 степени.

„Напоран је посао јер се мора водити рачуна о сваком детаљу, шљива не сме да се пресуши, то је скупа роба, мораш  бити јако одговоран. Кад почне да се суши дежура се док се не заврши. Добра дрва и добра воља и шљива мора да ваља“, рекао је Марко.

У процес прераде шљиве на породичном имању су укључени сви, а Слободанови наследници, синови Марко и Иван одлучили су да остану на имању и живе управо од пољопривреде.

РИНА