Мали: Србија у доба највеће кризе показала колико успешно води јавне финансије

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је реаговао на интервју председника Фискалног савета Павла Петровића за агенцију Бета и оценио да његова оцена да Србија заостаје у привредном расту нема реално утемељење, пошто је наша земља једна од најуспешнијих економија у Европи, као и да је показала да је отпорна на шокове изазване пандемијом вируса корона.

Мали је напоменуо да је општа карактеристика фискаланих савета као независних тела широм Европе присуство опрезности и одређене дозе конзервативизма у јавним наступима и анализама, али да Фискални савет Србије на челу са господином Петровићем већ дуже време у својим анализама превазилази уобичајне оквире конзервативизма, те ставовима, више политичког него економског карактера, покушава да умањи достигнућа која Србија постиже последњих година.

„Готово по правилу Фискални савет је тај који редовно потцењује стопе привредног раста Србије. Подсетимо се само да је за 2020. годину Фискални савет процењивао да ће пад БДП-а износити 3 одсто, док је Србија са падом БДП-а од свега 1 одсто забележила један од најбољих резултата у Европи. Такође, и за 2021. годину првобитна процена раста Фискалног савета износила је 4 одсто, а чак и ММФ има већи пројектовани раст од 5 процената. При томе, резултати из првог тромесечја 2021. године су охрабрујући, с обзиром да ће раст БДП-а бити већи од 1 одсто, иако смо у првом кварталу пројектовали негативну стопу раста (-1,3 одсто), а који је подразумевао годишњу путању БДП-а од 6 процената. Дакле, нетачне су тврдње Фискалног савета да подаци с почетка 2021. године иду у прилог пројекцији годишњег раста БДП од 4 одсто, већ напротив, текући трендови у свим привредним секторима показују да постоји више разлога за оптимизам у погледу ревидирања Владине пројектоване стопе раста БДП-а навише“, напоменуо је Мали.

Министар је подсетио да се овакви резултати постижу у доба највеће економске кризе изазване пандемијом вируса корона, када су много јаче и развијеније земље имале огроман пад својих привредних активности.

Он је навео да за разлику од појединаца из Србије, велике међународне институције препознају резултате одговорне економске политике која се води.

„Прогнозе Светске банке и ММФ-а за ову годину су да ће привредни раст наше земље бити 4,5, односно 5 одсто. Наша Влада је оптимистичнија, јер верујемо у предузете мере, па је стога пројектован раст од 6 процената. Наиме, У другом кварталу планиран је раст од 10 одсто, али смо уверени да можемо да растемо 11,5 процената. Уколико то успемо, а нема разлога да губимо оптимизам, Србија ће се вратити на старе стазе економског успеха и имаћемо раст од 6 процената на крају године. То значи да ћемо бити на врху Европе по питању успешности наше економије“, објаснио је Мали.

Министар је рекао да су последњих пар година створене основе за даље убрзање привредног раста, а да удео инвестиција у БДП-у константно расте.

„Низак ниво  јавних инвестиција је управо била једна од главних замерки Фискалног савета који је тврдио да тај ниво треба да износи 5 одсто. Тај ниво је достигнут још 2019, а за 2021. годину удео јавних инвестиција би требало да буде рекордних 7,2 одсто БДП-а. Средњорочна поређења са земљама ЦИЕ су неумесна, будући да су оне знатно раније завршиле процес транзиције, а Србија је додатно због неодговорне политике претходне власти морала да спроводи фискалну консолидацију која се додатно одразила на раст“, истакао је он.

Мали је подсетио господина Петровића и да је наша земља захваљујући фискалној консолидацији успела да четири године има суфицит у буџету, захваљујући бројним уштедама и домаћинским управљањем.

„Управо захваљујући фискалној консолидацији која је почела на предлог Александра Вучића, Србија је успела да се отргне из загрљаја економске пропасти и да се чврсто позиционира као земља која испред себе види само пут успеха. Не нижемо само спортске успехе, јер ово што Србија данас може није само забава за масе, већ је плод озбиљног промишљања и враћања на прави колосек, односно темеље реалне економске политике“, навео је он.

 Oбјаснио је да је захваљујући фискалној консолидацији економија земље почела да расте, да је постигнута макроекономска стабилност, као и да је и грађанима и привреди држава помогла онда када је то било неопходно, са чак три пакета помоћи.

„Без обзира на то што Србија иде страховитом брзином напред, што је у могућности да помогне и грађанима и привреди, то појединцима смета. Али, ми не одустајемо од наших грађана и изградње земље зарад бољег сутра. Зато је само трећи пакет помоћи грађанима и привреди вредан 257 милијарди динара, што је 4,3 одсто БДП-а. Укључујући претходна два пакета помоћи, у вредности од 704 милијарде динара, држава је успела да издвоји укупно 17,2 одсто БДП-а“, навео је Мали.

Министар финансија је додао да јавни дуг, без обзира на планирана давања, како за помоћ грађанима и привреди и за капиталне инвестиције неће премашити 60 одсто БДП-а.

„Поновићу да је ребалансом буџета који је усвојен предвиђено додатних 88 милијарди динара за нове инвестиције и наставак великих капиталних пројеката. До нове године радићемо чак осам ауто-путева, а предвиђена су и значајна улагања за изградњу и реконструкцију клиничких центара и болница. Сетите се да смо прошле године успели да у рекордном року изградимо две ковид болнице, а ове године градимо једну у Новом Саду. Све ово нас и те како издваја од осталих у позитивном смислу и тај успех, да усред пандемије успевамо да одолевамо економским притисцима, односно одржавамо привреду и истовремено градимо земљу, улажемо у здравствени систем, сасвим сигурно нас води напред. Уз вакцинацију, а подсетићу и да смо међу најбољима у свету по том питању, врло брзо ћемо се отргнути из немилости у коју нас је пандемија вируса корона увукла и отворићемо нашу економију“, навео је он и додао да Србија ипак није усамљено острво, те да у великој мери економија зависи и од отварања других држава, али да ни по том питању не треба губити оптимизам.

Мали је закључио да је Србија у невољи показала колико успешно води јавне финансије, издвајајући огроман новац како би одржала привреду, чувајући радна места и помажући грађане.

РИНА