Златну планину посети преко 300 хиљада туриста годишње: Циљ Чајетине да постане прва ЕКО општина у Србији

Чајетина - У духу модернизације и развоја инфраструктуре који се последњих година дешавају на Златибору, омиљеној туристичкој дестинацији, чија годишња посета према проценама премашује број од 300 000 туриста годишње, општина Чајетина за свој примарни циљ истиче намеру да постане прва ЕКО општина у Србији.  У прилог реалности овог плана сведочи чињеница да на територији општине Чајетина, што је  реткост у Србији, више нема дивљих депонија,  а читава територија општине, укључујући урбане и руралне месне заједнице, комунално је опремљена. 

Од априла 2017. године општина Чајетина учествује у Програму „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – Друга фаза" који финансира Влада Шведске и реализује Стална конференција градова и општина (СКГО). Подршка се пласира кроз пет најзначајнијих програмских области то су:  заштита животне средине, унапређење пословне климе на локалном нивоу, ЕУ интеграције и међународна сарадња, родна равноправност и превенција и управљање ванредним ситуацијама на локалном нивоу. 

Активност овог Програма одвија се кроз директну подршку унапређењу услуга за грађане и привреду, тзв. општинске пакете подршке одређеном броју локалних самоуправа са фокусом на заштиту животне средине. Осим општине Чајетина, пакети подршке спроводе се још у осам локалних самоуправа и то у области управљања отпадом у Лесковцу и Голупцу, затим на тему спровођења испитивања задовољства корисника комуналних услуга са препоруком унапређења рада истих у Зрењанину, Житишту, Сечњу, Новом Бечеју, Новој Црњи и у сфери сарадње општина на заштити и одрживом коришћењу језера Ћелије у оквиру пакета подршке Крушевцу.

„За СКГО сарадња са Шведском асоцијацијом региона и општина (САЛАР) и уопште са колегама и партнерима из Шведске изузетно је важна, пре свега због искустава на пољу заштите животне средине које од њих можемо да добијемо. За нас као организацију, а пре свега за наше општине и градове чланице, та тема је значајна зато што ће јединице локалне самоуправе морати да изнесу велики терет европских интеграција у области заштите животне средине, имајући у виду да је то област која је захтевна и у административном а и финансијском смислу.  Највећи број прописа из ове области заправо се примењује на локалном нивоу“– истакао је Миодраг Глушчевић, програмски директор СКГО за урбани развој, животну средину и комуналне делатности.

Учешћем у програму подршке у области заштите животне средине, општина Чајетина додатно је едуковала своје кадрове, ојачала капацитете и инфраструктуру и донела стратешке документе неопходне за реализацију примарне селекције и одговорног управљања отпадом.

Милан Стаматовић, председник општине Чајетина свестан је значаја едукације становништва, као и стручног и општинског кадра у процесу примарне селекције отпада. 
„Од почетка смо били свесни чињенице да је неопходно променити свест грађана и да је потребно кренути са едукацијом локалног становништва у чему смо имали значајну подршку пројектног тима. Након тога, морали смо да обезбедимо инфраструктуру за правилно селектовање отпада и да поставимо контејнере, који се уредно празне и да се смеће одвози и депонује онако како закон то предвиђа”. 

„Оно што је нама, чини ми се, највећа помоћ од овог пројекта јесте чињеница да смо ми постали самостални у изради локалног плана управљања отпадом који је наш стратешки документ и који је присутан у нашем свакодневном раду.”- истакла је Вера Благојевић, руководилац комуналне службе Комуналног јавног предузећа „Златибор“ Чајетина и координатор пројекта. 

Из општинског буџета финансирана је набавка три наменска камиона за одвоз и пресовање отпада и 400 пластичних контејнера за смеће. Направљена су три рециклажна острва, а изградња четвртог планирана је до краја године. Уколико све буде текло према плану, очекује се изградња рециклажног дворишта, поред кога ће се ускоро наћи и компостана. У току је израда Студије о изводљивости за уклањање анималног отпада са територије Чајетине и Ужица, коју такође финансира Шведска влада.  Како сами кажу, за Чајетинце је од пресудног значаја за даљи ток реализације пројекта била студијска посета Шведској, када су сви актери, од председника општине, менаџмента и радника комуналног предузећа и представника грађана Чајетине били у прилици да у пракси виде како изгледа „Шведски модел“ управљања отпадом. Вратили су се пуни утисака, нових знања и оснажени у уверењу да је овакав подухват сасвим могућ и у Србији.

Шведски амбасадор Јан Лундин, своју земљу види као поузданог партнера Србији у њеном путу ка интеграцији у Европску унију. Питање екологије јесте једно од горућих проблема на том путу, али има простора за оптимизам. 

„На овом сложеном питању потребно је радити годинама. Србија је кренула тим путем, уз подршку Шведске и Европске уније. Добра вест је да је проблеме сасвим могуће решити и то у неколико наредних година. Напредак је видљив у овом, али и другим секторима српског друштва. Србија је тек на почетку своје модернизације да буде на нивоу европског просека ЕУ. Али, заиста се иде напред и Европа је ту", јасан је Лундин.

Очекује се да до 2022. године, захваљујући утицају овог програма, локалне самоуправе у Србији буду боље припремљене за придруживање ЕУ, са побољшаним услугама, унапређеним дијалогом са кључним актерима и ефикаснијом и транспарентнијом локалном администрацијом, која функционише сходно принципима добре управе и родне једнакости.

РИНА