Oхрабрујуће прогнозе за Србију: Европска комисија потврдила наше одличне економске резултате

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је да из Европе и света стижу веома охрабрујуће економске прогнозе за Србију, па је тако Европска комисија (ЕК) у својој пролећној економској прогнози за 2021. годину предвидела раст БДП Србије од 5,3% за ову годину, што је побољшање за 0,5% у односу на јесењу пројекцију.

 Он је додао да је Република Србија први квартал завршила са плусом од 1,2%, а да је пројектован минус од 1,3% , тако да се отвара реална економска могућност да до краја године Србија оствари раст који је већи од пројектованих 6%.

 “Уколико се то деси, бићемо још једном међу убедљиво најуспешнијим земљама у Европи по стопи привредног раста, што је јасно и из пројекција Европске комисије. Србија је започела ову годину снажно и офанзивно на свим економским фронтовима. Томе су значајно допринеле монетарне и фискалне мере које смо донели, односно три пакета подршке привреди и становништву, али и стабилни пословни амбијент у земљи”, рекао је Мали.

 Он је прецизирао да Европска комисија за Србију предвиђа раст БДП од 5,3%  за 2021. што је побољшање у односу на јесењу прогнозу,  која је предвиђала раст од 4,8% БДП. За 2022. годину се предвиђа раст  од 4% БДП.

 “Судећи по овим пројекцијама, Србија ће бити боља од просека у Европској унији и еврозони када је реч о привредном расту. Наиме, у ЕУ се пројектује раст од 4,2%, док се за еврозону предвиђа раст од 4,3%”, напоменуо је министар финансија.

 Према његовим речима, посматрано појединачно по земљама, једино Шпанија (5,9%) и Француска (5,7%) имају боље пројекције од Србије и то само зато што су имале већи пад БДП у 2020., док из региона једино Црна Гора има већу пројекцији раста за 2021. годину  (7,1%), јер је имала велики пад од чак 15,2% у 2020. години.

 Он је додао да Европска комисија предвиђа да ће стопа незапослености у 2021. у Србији износити 9,3%, док се за 2022. очекује даљи пад  вредности од 8,5%.

 “Када погледате њихову пролећну прогнозу видите да се ми приближавамо пројектованој просечној стопи незапослености у евро зони у 2021. од 8,4%. За ЕУ та пројектована стопа је 7,6%. Можете детаљно видети и које су пројектоване стопе незапослености за 2021. годину за неке од развијених земаља ЕУ. Тако је стопа незапослености за Грчку 16,3%, за Шпанију 15,7%, а за Италију од 10,2%”, навео је Мали и додао да је прошле године стопа незапослености на нивоу од 9%, што је огроман успех у условима пандемије корона вируса.

Министар је напоменуо и да актуелни подаци показују да данас у Србији постоји раст у свим важним секторима привреде.

 “Расте нам све, од извођења грађевинских радова, до раста извоза. Долази и до квалитативне промене његове струкуре, јер у иностранство извозимо све више високотехнолошких производа, нарочито ту мислим на наш пропулзивни ИТ сектор.  Ту је и традиционално добар извоз пољопривредних производа. Нове инвестиције у фабрике које смо отворили створиће нову додатну вредност. И наш сектор услуга се опоравља. Очекујемо већи прилив туриста како се приближава лето, јер ћемо, захваљујући  високом степену имунизације становништва и стицању колективног имунитета, понудити здравије окружење”, рекао је Мали и додао да се доста очекује и од улагања у инфраструктуру које је ове године на највишем нивоу до сада од 7,2 одсто укупног БДП-а.

 Он је рекао и да му је драго што све важне међународне институције, као што су Светска банка, Међународни монетарни фонд (ММФ) и Европска комисија, имају консензус о веома високој стопи привредног раста.

 “Почетком априла су и Светска банка и ММФ изашле са новим прогнозама о БДП и обе институције су своје претходне пројекције ревидирале на више – на раст од 5%. Светска банка је изнела пројекцију од 5%, што је за чак 1,9 процентних поена више него што се очекивало у јануару, а за 2020. годину њихова процена је да ће раст износити 3,7%. ММФ је нешто оптимистичнији од Светске банке и прогнозира привредни раст за 2022. годину од 4,5%” , истакао је министар.

 Мали је рекао и да добре економске резултате Србије примећују представници финансијских и других институција, за разлику од појединих домаћих представника економске и друге јавности.

 “Многи су говорили да Србија ове године не може да достигне пројектоване стопе привредног раста. Сада је те критичке гласове демантовала реалност. Наш једини задатак за даље је да још више убрзамо отварање економије и створимо колективни имунитет кроз бржу масовну имунизацију. То су једина два пута која ће нас довести до просперитетније будућности”, закључио је министар.

РИНА