Овако изгледа живот у породици где 14 чланова живи под једним кровом: Ерићи из села Горњи Бањани најлепша су слика Србије и доказују да само договор кућу гради (ФОТО)(ВИДЕО)

Горњи Милановац – Некада су задружне породице у којима  су стасавали наши преци биле нормална појава, али данас је  права је реткост видети сложну многочлану породицу у којој живи двоцифрен број чланова и то под једним кровом. Да је то ипак могуће и да за трпезом седи неколико генерација доказују Ерићи из села Горњи Бањани код Горњег Милановца.

„Завршио сам средњу школу и уписао факултет, али тада се у мени нешто преломило и одлучио сам да се вратим на село где су одрасли  мој деда и отац. Девет поколења унзад и схватио сам да је и мени ту најлепше. Нисам се покајао ниједног тренутка, поносан што сам сачувао огњиште и што моји синови настављају тим путем“, рекао је за РИНУ домаћин Драган Ерић.

У заједници овде живе две генрације свекрва, две генрације снајки, деда, унуци и праунуци. Ма колико деловало немогуће живот под једним кровом 14 чланова заиста је могућ, али овде је пресудна она народна „где чељад нису бесна, ни кућа није тесна“. Снајке, иако јако младе навикле су се на живот у великој породици без проблема.

„Договор кућу гради, тако се и ми договрамо о свему. Нико нема посебна задужења већ је све ствар тренутка и организације. Завршавамо послове на имању и у кући, око кухиње. Празнична јутра у нашој кући најлепша су слика“, каже снајка Марија.

Њихов дом пун је дечје граје и љубави, а како кажу, то је највећа срећа. Деда Војкан најстарији  је члан породице, а чак и најмлађи знају која је његова столица на којој седи и то поштују. Његова жена Милица има само један задатак – да се игра са праунуцима. Најмлађи још немају своје радне задатке, безбрижо проводе дане играјући се у дворишту које због броја деце понекад подсећа на вртић.

Живојин и Никола нису похитали за светлима великога града , остали су на селу и раде тешке послове, али здрава породица њихова је награда.

„Волео бих и да моји синови касније живе у заједници, јер како кажу лако је сломити једну сламку, а цео сноп тешко се ломи”, каже Никола.

И управо тако, заједно и поносно стоје, своји на своме,  чувајући праве породичне вредности, срећни што су сви заједно и када је добро и када је лоше, а томе уче и своју децу. Музика је код Ерића п'ретхдних година имала пуне руке посла, а они поручују да ће се паре у хармонику у њиховој кући стављати још пуно пута. 

РИНА