Како су настали смедеревски “Зекутори”? Саксофон се у пoродици Јанојлић преноси са колена на колено

Смедерево – У задње време без саксофона се не може замислити ниједно српско весеље, па чак иако су ту четири виолине, мора бити бар један златни инструмент. Зато “Зекутори” имају пуне руке посла, јер они свирају најлепше тонове.

Данас су они препознатљив бенд, чини их четири мушкараца породице Јанојлић из села Драговац. Отац, два сина и унук. А све је започео један човек пре више од пола века и то сасвим случајно. Момир Јанојлић кренуо је у Смедерево да купи чизме, а вратио се са – саксофоном.

“Причао нам је да је видео нешто златно. Свидело му се и загледао је загледао и вешти трговци су га убедили да купи тај саксофон, а не чизме без којих се вратио у село”, прича Зорица Јанојлић супруга сад већ покојног Момира.

И тако је кренула једна музичка каријера.

“Није знао ниједну ноту, али је био музикалан. Врло тешко је у то време било пронаћи учитеља, али смо ми писали Ацу Цокану који је важио за најбољег. Он је дошао, живео код нас и три месеца учио Момира да свира. Било је ту и ћушки преко уста, али све је на крају испало како треба и добили смо одличног саксофонисту”, кроз осмех каже Зорица.

Момиров таленат, наследили су и његови потомци, а син Јован открио је зашто се бенд зове “Зекутори”.

“Отац је био феноменалан фудбалер, нарочито добро је пуцао пенале па су га људи прозвали егзекутор. Ми смо то овде у Смедереву мало скратили па се наш бенд данас зове Зекутори. Ја носим број два, синови три и четири, а унук је зекутор број пет”, прича кроз осмех Јован.

Уз саксофон Јанојлићи уживају, увесељавају друге, али и живе од овог лименог инструмента.
“Деведесетих сам зарадио први новац на свирци. Било је то великих хиљаду марака. Ја као дете нисма био ни свестан колико је то пара у то време, хтео сам да купим нове патике, али кад сам оцу рекао колико сам зарадио, он је тај новац узео како би зваршили изградњу куће. Од њега сам научио како треба располагати са новцем”, рекао је Игор Јанојлић.

Најмлађи “Зекутор” је његов седмогодишњи син Стефан Јанојлић који похађа нижу музичку школу.

“Од како сам постао свестан себе знам и за саксофон. То ми се заиста свиђа, па нисма имао дилему кад сам одлучио да га свирам попут деде, оца и стрица. Надам се да ћу једног дана бити као они, а до ртада вредно вежбам”, каже млади Стефан који не запоставља ни своје шлолске обавезе.

РИНА