Пешке је кренуо на пут дугачак чак 3.500 километара: Иван се запутио на ходочашће од Шида до Јерусалима, а циљ његове мисије је невероватна хуманост (ФОТО)(ВИДЕО)

Шид / Чачак  – Док је по овим тропским врућинама већини људи тешко да оду  и до продавнице, Иван Младеновић ће ће пешке да пређе путању дугачку око 3500 километара, од Шида до Јерусалима. На ово ходачашће одлучио се јер одувек помера своје личне границе, али и да помогне лечење свог деветогодишњег суграђанина Лазара који болује од аутизма.

„Овај пут за мене је био велики изазов, тешко је. Температура је изузетно висока, а ухвати ме и киша па неретко и трчим по неколико километара како бих пронашао адекватн заклон. Испред имам циљ и нема одустајања. Сваки мој корак намењен је оздрављењу малог Лазара и зато у свим крајевима којима пролазим апелеујем на људе да пошаљу 971 на 3030. Њима је занимљиво када ме угледају, да ми приђу и поразговарају са мном,  а када сазнају и за хуманитарну страну овог пешачења, врло радо се одазивају. Прошли пут када сам пешачио исто за оздрављење једног детета скупило се око 10.000 евра. Срце ми је било пуно“, рекао је Иван за РИНУ.

На ову дугачку, тешку руту понео је личне ствари, шатор , пуњач за телефон, храну и  све то вози испред себе на импровизованим колицима.  Дневно понекад прелази и по 30 километара, али ипак каже да кроз Србију најдуже путује јер има доста оних који га зауставе, па позову на ручак у да код њих преспава. Неретки  су и они који му нуде да га превезу до одређене локације, али он то категорички одбија.

„Тада би се срушили сви моји принципи и одлука. Сваки корак који направим знам због чега је. Путовање јесте дуго, према неким првим проценама да бих стигао до крајње тачке требаће ми око 120 дана, али не одустајем. Ишао сам пешке до Хиландара, обишао бициклом скоро читав свет и пустињу, а овај изазов ми је један од највећих. Са собом имам сва документа и потврду о вакцинацији, тако да све границе пролазим без проблема“, рекао је овај хумани човек.

Сусретао се Иван  током својих путавања са многим тешкоћама  и непредвидивим ситацијама, али из њих је увек изашао као победник. У младости се бавио спортом, здраво се храни па ни кондиција није проблем.

„Све време носим мајице дугих рукава, како не бих изгорео. Колица у којима су моје личне ствари и врећа за спавање направио сам са једним пријатељем и нису тешка. То је био најлакши начин, јер кад сам пре носио ранац на леђима, то је поприлично успоравало путовање“, каже Иван.

Спава под отвореним небом, где пронађе згодно место, али то је његов хотел не са пет, већ са 105 звездица.

„На ово путовање бих кренуо свакако, али желео сам да има и хуманитарни карактер. Зато ми је циљ да што више људи чује, како би се што пре скупио новац за Лазара. Потребно је још око 3,5 милиона динара за његову следећу терапију, која би му олакшала живот јер има веома тежак облик аутизма. Најсрећнији бих био када би се док још путујем скупила та цифра. Али, поново не бих одустао наставио бих да пешачим за неко друго дете“, рекао је Иван Младеновић.

РИНА