Слога игралиште гради

Чачак – Житељи Љубића уз Старчевића пут на западној коси устаничког брда окупили су се, као у стара добра времена, па добровољним прилозима, машинама и ручном мобом у шевару праве игралиште за своју нејач, али и себе. У гају где је од осамдесетих времену и лопти одолевао
један кош са дрвеном таблом, постављеном на дирек, већ се појављују обриси игралишта замишљеном као у градским срединама али ће ту негде, као сећање на минула времена, да буде постављен и онај стари стуб са оронулом таблом и обручем, поклекао пре неколико година.
- Њега је оборило време, јер су ту играла многа покољења завичајаца. Неки од првих кошаркаша под тим диреком данас су деде – каже за агенцију РИНА Зоран Петровић (40), мештанин и власник предузећа „Мил карго”, и један од зачетника ове добровољне радне акције.
Не би се баш могло рећи да је омладинска јер се из дана у дан догађа да нека стара Љубићанка приложи гајбу пива прегаоцима, те се тако доказује народна - „Само слога Љубићане спасава”.
Зачетници овог друштвеног посла, поред Зорана, јесу и његов брат Горан, Раде Богдановић и Владан Мосић.

Како је све кренуло, питамо Зорана Петровића?

Пошто је пао стари кош житељи те стране, у засеоцима Старчевићи и Рацковићи, договорили су се да на том месту подигну ново игралиште, за децу и дружење. Од власника земљишта, Сретена Старчевића, за 4.000 евра купили су 8 ари и то пренели у власништво града, а затим уложили још 2.500 евра за почетне радове. Све уз помоћ друштава „Сим коп ју”, „ЛТД логистик”, „Симград” „Бетоњерка”, „Типо два” у извођењу грађевинских радова. Оплату је помогао „Хелветик”, док је фирма „Цемпром” дала бетон по фабричкој цени. Столарија „Богдановић” је пружила помоћ кроз добровољни рад својих запослених из производње, „Мил карго” је обезбедио све услуге превоза, оплате, бетона, блокова, ставио сва своја возила на располагање. Предузетник Небојша Трнавац старао се око радова на ископу. Спортски центар „Младост” из Чачка обезбедио је материјал за садржаје на самим игралиштима, за два велика рукометна и два мала фудбалска гола.

-Досадашњи радови текли су средствима фондације грађана тих заселака и уз помоћ наших пријатеља. Руку је у томе пружило двадесетак кућа, са више од 40 деце. Није било никаквог разреза већ је давао колико је ко могао. Они што су у оскудици, пружили су помоћ мобећи – наглашава Петровић.
Радови сада теку свакодневно, од 7. марта кад је плац преведен на град Чачак.
- До данас смо извршили све ископе и извели два потпорна зида у дужини од 68 метара. За то време је извучен сав тампон на плац и успостављене визије игралишта и за мале и за велике, а већ смо почели и постављање металних стубова за ограду. Преостаје нам да подигнемо армирану ограду ради безбедности наше деце, али сам уверен да ћемо успети и тода опослимо у најкраћем року – описује Зоран Петровић.

Тај простор обухвата асвалтно игралиште за кошарку на два коша, баскет на један кош, фудбал на мале голиће, рукометно игралиште за рукомет и фудбал, а за малу децу мобилијар.
На брдо су прошле суботе дошли и чачански градоначелник Милун Тодоровић и његов помоћник Милан Бојовић, уз председника МЗ Љубић, Александра Гајића.
- Градоначелник је тада саопштио да ће град са своје стране помоћи у решавању и асвалтирању игралишта, донацији мобилијара и постављању рефлектора и уличне расвете.
МЗ је обећала бесплатан прикључак воде, рефлекторе и насип пута до игралишта, и ваљак. Уз чесму ће нићи и летњиковац за освежење.

Читав посао биће завршен, очекује се, до почетка школског распуста, и процена је да све што ће бити уложено вреди око 10.000 евра. А почели су тако што су, купивши плац, искрчили врзину и уклонили све дивље депоније. Било је потребно пуно физичког рада за то, али сада све више мештана свакодневно моби.
- Ово смо започели само као позив на добровољној бази, да не тражимо ништа од општине, али врата новог игралишта отворена су за сву децу и све Љубићане, никога нећемо раздвајати ни у каквом погледу. Ово је прва добровољна акција откако је Улица Старчевића пут добила име, и поздравља је и старо и младо. На градилиште је долазио и наш парох Владе Милосављевић, старешина Цркве Светог кнеза Лазара на Љубићу – рече Петровић.
Ови вредни Љубићани још нису одредили име свом спортском центру, немају ни кума, али знају да ће на отварању подићи на јарболе заставе Љубића и тобџије Танаска Рајића.

Сви заједно заслужили су да им се каже: алал вера.

РИНА

01.04.2019.


Fotografije




Видео