Српска боровница је воћка будућности, има одличан пласман на европском тржишту и просечну откупну цену од пет евра: Шљивићи из Чачка на четири хектара узгајају плаво злато (ФОТО)

Чачак – Широм Србије све је више засада под боровницама, а ову биљку често називају и воћком будућности због квалитетног рода и добре откупне цене. Берба у нижим пределима је скоро завршена, док у брдовитим крајевима тек почиње. Младен Шљивић из села Мршинци под боровницом има површину око 4 хектара и након пет година од кад је посадио прве стабљике може рећи да је успешно разрадио посао у ком учествује читава породица.

„Приноси су негде око 3,5 килограма по биљци, што у неким млађим засадима није случај, јер се количина рода мења из године и годину. Као и свако воће, колико се уложи толико се и добије, акод ове биљке најважнија је едукација како би имали рекордне приносе“, рекао је Младен за РИНУ.

За разлику од других воћара, произвођачи боровница немају проблем са потражњом њихове робе, а ни са ценом. Оно што је предност Шљивића кад је у пуитању пласман,  јесте што због надморске висине на род стиже мало раније и то када је на тржишту дефицит ове воћке.

„Цене боровнице варирају, стартна цена кренула је са неких шест евра, да би већ после завршила са 3,5 евра по килограму. У обзир се најпре узима просек цена који је око 5 евра по килограму. Зараде нису милионске, али једна вишечлана породица сасвим солидно може да живи ако се бави овим послом“, каже воћар из Мршинаца.

Берачи боровнице могу да зараде око 300 динара по сату, у већини случајева ради се десет сати дневно и ако је боровница у пуном роду  дневно може да се убере око 60 килограма, а берба траје годишње око 20 дана.

Највише улагања иде у саму садњу боровнице јер су саднице изузетно скупе, али неопходно је уложити у систем за наводњавање и противградну мрежу.

„Старији засади морају да имају противградну мрежу јер дају велике приносе и морају се сачувати, јер су огромна улагања да би се род  ризиковао и препустио временским приликама“, каже Шљивић.

Српска боровница могла би уз малину да постане још један бренд наше земље јер је на иностраном тражишту изузетно тражена и препозната као изузетно квалитетна и укусна, због одличних географских услова за производњу.

„На европско тржиште иоде само прва класа и стандарди који се морају испунити су веома високи. Ми сарађујемо са ланцем немачких маркета и од неколико десетина воћара, након изненадних контрола и провера све стандарде испунило је само пет кандидата“, нагласио је Младен.

Из Мршинаца боровница највише иде у Немачку, а затим до Грузије, Русије и Италије.

РИНА