Драгослав је цео свој живот провео у рударским јамама дубоко у утроби земље: Иако је радио најтеже послове, данас у пензији и даље "физикалише" као момак (ФОТО)

Горњи Милановац - Потомак Игњата Шваба, прастароседеоца Рудника, тачније села Мајдан, Аустријанца који је због рударења - по коме је иначе од памтивека познат руднички крај - дошао у ове крајеве, данас је Драгослав Игњатовић, Рудничанин, који је свој радни век провео такође као рудар, док данас пензионерске дане "троши" на разноразне активности којима је у бити потрошња физичке енергије и тежак физички рад.

"Физикалисање" око осам сати и као пензионеру њему је "као од шале", и то на пословима на којима би му позавидели и његови многи млађи пријатељи и земљаци.

Игњатовић је, иначе, један од оних чија породица на Руднику вуче порекло од пре више од 200 година, док сам за себе каже да ипак није потомак најстарије рудничке фамилије и да, не бисмо веровали, има и старијих.

"Мој предак Игњат се из Аустрије доселио почетком XИX века у ове крајеве, негде уочи Првог српског устанка, а ја живећи на овом месту данас, у срцу Шумадије, чувам успомену на све Игњатовиће", прича за РИНУ, пензионер Игњатовић, који је у народу и рудничкој чаршији познатији као "Шиља".

Проводио је, каже, дане и дане, деценије и деценије, у јамама и коповима, у руднику и рудничким окнима.

"Никада се нисам повредио, заиста, а то су врло тешки услови рада, али не жалим се, прво сам био помоћник па рудар па минер, а био сам и возач. Све по потреби", каже Шиља.

А за све то време стизао је све, чак и да буде 30 година економ у некадашњем "зонашу" велике СФР Југославије, ФK "Млади Рудар" са Рудника, и да буде конобар, а и да се нађе, као и данас, на услузи свима који му нешто затраже.

"Данас од те фудбалске приче са 'Младим Рударом' нема ништа, штета што је наш матични клуб угашен. Нема новца, финансијска ситуација је таква да ни много већи и познатији клубови са простора Шумадије не успевају да се изборе са тешкоћама и кубуре са новцем, грцају. Ипак, сви који се сећају, знају да је 'Млади Рудар' имао специфично леп терен, на стадиону 'Под борићима', како ми одавде волимо да кажемо, са необично лепим погледом на крајолике Шумадије и западне Србије", истиче он и додаје да жал за старим временима и фудбалом на самом Руднику остаје, али да он, упркос свему, није престао са активностима којима се бавио раније.

Тренутно је, како наводи, као пензионер, економ у ФK "Мајдан".

"Сада сам економ у 'Мајдану', који се такмичи у општинској лиги Горњег Милановца. То је седми ранг такмичења у Србији", наводи он, на тај начин откривајући своју страст према најважнијој споредној ствари на свету коју је и сâм некада упражњавао.

"А да, играо сам фудбал активно, на позицијама и једног и другог крила, у одбрани и голмана. Једноставно, играо сам све, где шта затреба ту сам се нашао ја", као да је још у својим омладинским спортским данима наговештавао карактер, да не бежи ни од једног посла и да припада онима који су "за све улоге".

Данас овај пензионисани Рудничанин извршава и све подразумеване послове које налаже живот на селу, чува овце и друге домаће животиње, коси, поспрема сено за зимску исхрану оваца итд.

РИНА