Боровница – нови српски бренд! Велика потражња за нашим плодовима у иностранству

Београд – Боровница је код бројних српских воћара препозната као биљка будућности, па се тако некадашњи произвођачи малине сада одлучују за узгој овог воћа. У селу Докмир, Биљана Папић, подигла је засад боровнице на десет хектара и није се покајала, јер је одлуку донела након пуних годину дана истраживања, распитивања и коначних закључака о начину узгоја сорте дјук.

“Закључак је да је производња боровнице захтевна, то је 24 сата рада, одрекли смо се буквално свега и ради се сваки дан, а можеш се ослонити само на себе, да неког другог ангажујеш да ради на плантажи, то не може, јер једино ти као сам произвођач си свестан колико си труда, рада, енергије, времена и финансијских средстава уложио и да не смеш ништа да препустиш случају, да ризикујеш “, каже Биљана Папић.

Узгајање боровница можда није лако, али је исплативо јер откупна цена овог воћа је висока, а потражња велика. Нарочито у јуну, кад долази до својеврсног вакума јер је берба у Шпанији завршена, а у Пољској још није почела.

Најатрактивнија је сорта дјук, коју произвођачи најчешће бирају. А за све оне који су одлучили да се баве узгојом боровница фирма “ATP Irrigation” организовала је семинар на којем их је упознала са свим потребним корацима како би њихов посао био успешан, продуктиван и донео им зараду.

Миле Радисављевић, власник компаније, истиче да како би се постигао успех прво је неопходно извршити механичку и хемијску анализу земљишта као и хемијску анализу воде са којом се ради наводњавање.

“То су веома битни параметри за успешну производњу и како би се регулисала “пх” и “ец” вредност те воде која ће биљци омогућити да усвоји ђубриво, воду и све оно што јој је неопходно да би остварила висок принос и квалитет плода. Препоручује се наводњавање два пута недељно на тежим, док се на песковитијим земљиштима препоручује учесталије наводњавање са мањим количинама воде”, каже Радисављевић за РИНУ.

Свеж програм боровнице има најбољу перспективу извоза, јер се на западу она најчешће конзумира баш у таковом стању, а Радисављевић додаје да како би се зарадило, мора нешто и да се уложи.

“Како би пронашла пут до купаца боровница мора имати квалитет прве плус класе. Сви они који озбиљније намеравају да се баве производњом морају имати узгајивача који ће боровници дати све оно што јој је неопходно , не може се штедети, мора се радити на аутоматизацији, засади се морају заштити противградном мрежом и поставити системи за наводњавање јер аутоматика јесте инвестиција, али обезбеђује приносе”, наглашава Радисављевић.

На семинару је своја искуства са узгајивачима поделио и Андреа Пергер, стручни саветник за Северну, Источну и Централну Европу компаније “Fall Creek”, а ког називају и “ходајућа енциклопедија” за боровницу.

“Произвиђачи боровнице могу да очекују да им се након неколико година , исплати не уложени рад, већ финансијска средства која нису мала. Зато је едукација произвођача, пре свега мислим на почетнике изузетно важна, а имамо пример компаније “ATP Irrigation” и Мила Радисављевића који ништа не препуштају случају. Произвођачи су на њега ослоњени и у сваком тренутку добијају информацију и подршку на који начин могу избећи губитке”, каже Андреа Пергер.

Србија има повољне климатске услове за узгој боровница, па је уз адекватан узгој, наводњавање и улагања могуће постићи изузетно висок квлитет плода.

РИНА