Воћари напунили џепове, а плодни шљивици били као мали рудници злата: Огромна потражња ове јесени влада за садницама шљиве, све више оних који желе да прошире своје засаде

Чачак – Након неколико тешких година, шљива се ове сезоне вратила на велика врата. Иако је род био лошији услед сушног периода, откупна цена за ову воћку била је више него одлична, тако да је све више воћара који се одлучују да прошире засаде, али и да по први пут посаде шљиву. Интересовање за јесењу садњу воћа у Србији ове године је веће него икад па су и купци пожурили да се на време обезбеде квалитетним садним материјалом, интересовање купаца из земље и иностранства су премашила сва очекивања па купци користе повољне временске прилике за набавку садница и садњу воћа у оптималним роковима.

 „Због повољних цена у откупу, највеће интересовање за куповину код нас је за садницама шљиве, пре свега за наше најпознатије сорте Чачанску родну и Чачанску лепотицу, али и новије сорте  као што су Нада, Крина и Позна плава. Такође, малина се итекако тражи али су целокупне количине резервисане током лета и ране јесени због чега не постоје слободне количине садног материјала овог воћа. После неколико година смањене тражње, ове сезоне се поново јавило интересовање за садницама леске којих је у нашим растилима произведено нешто мало више од 30 хиљада. Траже се и јабука, крушка, дуња, трешња и вишња којих смо произвели око 25 хиљада и углавном су залихе садница свих воћних врста на измаку. Наша најоптимистичнија предвиђања да највећи део садница продамо до нове године већ увелико су се остварила”, каже за РИНУ Никола Јовашевић, дипл. инж. Никола Јовашевић  из Института за воћарство у Чачку.

Купци најрадије по саднице долазе лично јер се тако са стручним лицима додатно информишу о правилној садњи и нези воћака од самог почетка гајења и у каснијим годинама током њиховог плодоношења. Иначе, целокупна количина садног материјала Института за воћарство произведена је у њиховим матичњацима и растилима и то се показало као једино исправно јер су у прошлости многи злоупотребљавали име ове установе и продавали саднице лажно се представљајући као њихови кооперанти.

Сува шљива – нови српски бренд

Оно што додатно утиче на велико интересовање за саднице шљиве, јесте и могућност њеног сушења, што пружа могућност веће зараде. У Србији је посађено преко 40 милиона стабала шљиве, а по производњи овог воћа наша земља се налази међу лидерским позицијама у свету. Ипак, извоз шљиве у свежем стању за већину воћара није профитабилан, па се многи одлучују за сушење плодова и на тај начин их дистрибуирају код иностраних купаца.

„Имали смо мању сушару коју смо пре четири године повећали на капацитет од пет тона. Сушимо шљиву коју сами узгајамо на осам хектара. Половину рода продамо у свежем стању, а другу половину сушимо и то углавном сорту Стенлеј, која се показала најбољом за овај процес, има доста шећера . Сува шљива је далеко скупља од свеже, зараде има зависно од године до године, није потражња увек иста. За извоз је цена од 1,8 евра по килограму и то је солидна цена, најтраженија је у Француској, али сматрамо да ће се интересовање за суву шљиву проширити што би нама прерађивачима донело сигурнији и бољи пласман“, рекао је за РИНУ Слободан Ђурђевић, воћар из Тополе.

РИНА