Ово је крвави спрски врх, име планине Чемерно црвеним словима уписано у нашу ратну историју: Вредни родољуби не дају да то падне у заборав, сами се организовали и граде Меморијални парк (ФОТО)

Краљево - Један од најкрвавијих одиграних бојева у Првом светском рату 1915. године, водила се на планини Чемерно, између Краљева и Ивањице, то је уједно била и најсмртноснија битка у којој је страдало више од 2.000 српских бораца Краљевине Србије. Данас су на планинском врху Срмдључ који је добио назвив по остацима погинулих јунака и данас видљиви трагови сурове борбе српских војника , као и голим оком уочљиве кости хероја са Чемерна. Да се њихова жртва, храброст и пожртвованост никад не забораве група ентузијаста , пре свега мештана оближњих села желе да направе Меморијални парк. Раде на мобу и прихватају се изузетно тешких послова, како би овај крвави врх у Србији научио будућа поколења о историји нашег народа.

"Ово градимо да би упознали наше ученике, туристе, планинаре, ловце и све добронамернике о страдању и храбрости наших војника у Великом рату. Њихова жртва је била превелика да би била заборављена. Све то чинимо волонтерски и захваљујући средствима донатора. До сада смо поправили пут у дужини од шест километара и направили доста тога. За комплетан завршетак потребно је још око 2000 еура, потребна су нам средства за завршетак видиковца па се надам да ће се појавити људи који гаје културу сећања на наше претке и разумети нашу молбу за помоћ", рекла је за РИНУ Вања Николић учитељица из оближњег села и учесница акције.

У плану је да Меморијал Великог рата Маглич - Дубочица 1915, обухвата попис војничких споменика из овог рата и да се уведу у војну архиву, меморијална чесма са именом изгинулих ратника из Првог и Другог светског рата и амбијентална уционица, видиковац посвећен Дунавској дивизији која је водила борбе на овим теренима као део Прве армије Живојина Мишића. Постављају се документа на видиковцу која сведоче о кретању војске о борбама новембра 1915 и повлачењу наше вијске према Косову и Метохији.

"На врху планине Чемерно налазила се трећа линија ровова које су ископали војници Kраљевине Србије бранећи на овим положајима одступницу Прве српске армије. Уколико би непријатељ то пробио, све би би било готово. Тог 11. и 12. новембра снег је на овој планини био преко метар и та два дана водиле су се жестоке борбе у којима је погинуло највише војника Kраљевине Србије за сва ратовања која је водила тадашња држава. То су били ненадокнадиви губици, страдали су најбољи борци - рекао је за РИНУ Раде Вукосављевић, артиљеријски мајор у пензији и аутор едиције „Kраљево у великом рату“.

Захваљујући јунаштву хероја са Чемерног на тим положајима није пробијен фронт Прве српске армије. Значај ове неправедно заборављене битке је у томе што је она успорила напредовање непријатеља према Студеници, чиме је осигурана одступница Србија за повлачење преко Албаније и Црне Горе.

"Држава је тим војницима обезбедила део ратне опреме, а то су шињел, шајкача, опасач и пушка, а он са својим опанцима је отишао у рат. И тако бива кад год је ратно стање - држава даје топове, пушке, богати волове и коње, а сиромашни синове. Kада се рат заврши држава покупи своје топове и пуше, газдама надокнади у новцу коње и волове, а сиротиња тражи своје синове - каже Вукосављевић.

РИНА