Газда Млађа из Котраже и ове папрене зиме обара рекорде: Рачун из ове драгачевске кафане могао би у данашње време опште скупоће ући и у Гинисову књигу рекорда (ФОТО)

Лучани – Док данима уназад гледамо папрене рачуне са српских оланина, на којима вам је за кафе и лимунаде потребно и преко хиљаду динара, газда Млађо из Драгачава и ове зиме обара рекорде. У селу Котража исто је права зимска идила, окружени сте снегом и лепом природом, а шоља кафе кошта 30 динара, а ако желите уз то и киселу воду онда је рачун за десет динара већи.

"Све је поскупело, али ми нисмо. Нама је драже да имамо сталне муштерије и да радимо, него да повећамо цене и кафана буде празна. Дневно скувамо по 100 кафа и ту се већ набаре одрђена цифра и не жалимо се. Поента је да не треба бити алав и ствари дођу саме од себе“, прича за РИНУ кафеџија Младен Равић из села Котража.

Уз неколико кафа гостима се послужују ратлук и домаће слатко, а кад одмакне дан полако се прелази на домаћу ракију чија чашица такође има минимлану цену. Тотално супротну од њеног квалитета. Корона вирус јесте смањио обим посла, али кафана и даље ради пуном паром управо захваљујући љубазном домаћину и доброј услузи."Уз кафу мештани воле попити и домаћу љуту , а једна чашица је 40 динара. У односу на Златибор или Копаоник, ми овде у селу ствари посматрамо другачије. Поштујемо квалитет, муштерије, у супротном остајемо или без једног или другог, јер ја живим од тога да ми дође први комшија и други мештани, а на туристичким местима си само пролазник. Битно нам је да муштерије у овом малом месту се враћају код нас", рекао је Младен.

Оно што су некада биле задруге данас су постале кафане, место где се уговарају откуп, производња, траже радници и пласман пољопривредних производа. Од тренутка када се отвори кафана, први гости су већ на вратима, након испијања кафе и ракије, завршетка послова у пољу поново се враћају да ремизирају учинак. Тако да овде можете чути и шта је ко посејао, где је раднике нашао и за колико је продао малину или кромпир. Поготову што у данашње време много тема мучи српске сељаке, овај објекат им дође као неки вентил за опуштање.

РИНА