Жена феномен живи на Златару, Мирослава иако потпуно слепа савршено плете: Све је научила само преко додира, ради 50 различитих шара и никад не прескаче ниједан ред (ФОТО)

Нова Варош – Да је живети на селу лепо, али нимало лако опште је познато, али да и од тежег има теже најбољи је пример Мирослава Шапоњић са Златара која је од своје друге године потпуно слепа. Ипак, ова планинка никад се није предала. Преко својих леђа претурила је много мука, али успела је са свим да се избори као права хероина. 

"Није било лако одрастати у окружењу где су сви потпуно здрави, мала је средина и сви се знају. Па је често на мој рачун било доста погрдних надимака, али нисам много на то обрћала пажњу. Дружила сам се оним који су ме волели и имала сам срећно детињство", прича за РИНУ Мирослава.

 Завршила је школу за слепе у Осијеку, затим курс за телефонисте након чега се вратила у своје село. Са 15 година научила је да плете и од тада иглу, конац и вуну не испушта из руку. То је постао њен хоби, али понекад  и извор зараде јер на њене прелепе џемпере, капе и шалове нико не може да остане имун. 

"Код мене све функционише на додир, све сам тако научила. Прво опипам, замислим слику у мојој глави и онда руке саме раде. Није се десило да прескочим неки ред. на мојим радовима правим чак и шаре, знам око 50 различитих врста, плетенице, кругове.. Прво опипам прстима и тако све осетим и онда радим”, каже ова планинка.

 Плетење је, како каже, смирује и чини да се осећа корисном, па тако прелепе џемпере и прслуке плете за себе, али и за друге. Ведар дух и упорност красе Мирославу, па је осим  у клоту и фркету врло вешта и у кућним пословима, па гостима редовно кува добру, домаћу кафу.

“Много волим друштво, не волим кад сам сама. Не смета ми ни гужва, бука, ни галама, ма ништа. Сама пешке идем до својих најближих, никог не зовем да ме води, а они кажу да сам им омиљени гост”, прича вредна плетиља.И баш због тога Мирослова се не предаје, слуша звучне књиге, пуно шета и активна је на такмичењима која организује Савез слепих. Бори се сама за себе за све што треба. Чак и кад напада велики снег она гура даље, иде на такмичења, дружи се са људима. Сва родбина је изузетно поносна смо на њу.

И кад имате највеће проблеме, морате имати веру у себе, поручује слепа плетиља, јер живот је леп, а сваки дан на земљи право чудо.

“Ја живим у потпуном мраку, али му се не предајем, већ стварам свој шарени свет”, закључује Мирослава са Златара.

РИНА