Priboj/Sjeverin – Trideset četiri godine prošle su od otmice 16 Bošnjaka iz Sjeverina, jednog od najtežih zločina koji je početkom devedesetih pogodio pribojski kraj. Iako su počinioci osuđeni, porodice većine žrtava ni danas nemaju mesto na kojem mogu da sahrane svoje najbliže – posmrtni ostaci pronađeni su samo kod jedne od 16 otetih i ubijenih osoba.
Na današnji dan, 22. oktobra 1992. godine, pripadnici paravojne formacije „Osvetnici“, pod komandom Milana Lukića, oteli su 16 bošnjačkih civila, 15 muškaraca i jednu ženu, iz autobusa koji je saobraćao na liniji Priboj–Rudo–Priboj.
Autobus užičkog preduzeća „Raketa“ zaustavljen je u mestu Mioče, na teritoriji opštine Rudo u Bosni i Hercegovini. Nakon provere identiteta putnika, iz autobusa su izvedeni Bošnjaci, državljani tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i radnici pribojskih preduzeća.
Oteti civili potom su odvedeni u Višegrad, u hotel „Vilina Vlas“, gde su zlostavljani, a zatim odvezeni na obalu Drine i ubijeni.
Otmici putnika iz autobusa prethodilo je odvođenje Sabahudina Ćatovića, koji je tokom noći otet ispred porodične kuće. Njegova sudbina do danas nije razjašnjena.
Povodom 34 godine od zločina, dr Adel Slatina, potpredsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća i predsednik Glavnog odbora Sandžačke demokratske partije, poručio je da sećanje na žrtve mora istovremeno biti i obaveza institucija da porodice dobiju odgovore koje čekaju više od tri decenije.
– Ovaj tužni datum obavezuje sve nas – građane, institucije i društvo u celini – da ne zaboravimo, da učimo iz prošlosti i da nikada ne dozvolimo da se slična nepravda ponovi. Pravda za žrtve Sjeverina ne sme ostati samo moralna obaveza, već mora postati stvarna obaveza države i pravosudnih organa – kazao je Slatina.
On je poručio da sećanje na ubijene mora biti i podsticaj za izgradnju društva u kojem se takvi zločini više nikada neće ponoviti.
– Neka sećanje na žrtve Sjeverina bude opomena, ali i podsticaj da zajedno gradimo mirniji, pravedniji i humaniji Priboj i Srbiju – poručio je dr Adel Slatina.
Za zločin u Sjeverinu Okružni sud u Beogradu je 2005. godine osudio Milana Lukića, Olivera Krsmanovića i Dragutina Dragićevića na po 20 godina zatvora, dok je Đorđe Šević osuđen na 15 godina. Prema navodima iz presude, oni su zajedno sa još pet neidentifikovanih osoba učestvovali u mučenju i ubistvu otetih civila.
Ipak, ni 34 godine kasnije porodice većine žrtava nisu pronašle posmrtne ostatke svojih najbližih. Do danas su pronađeni ostaci samo Medredina Hodžića, dok se za ostalim nestalima i dalje traga.
Porodice žrtava i organizacije koje prate ovaj slučaj godinama traže od institucija Srbije intenzivnije angažovanje u pronalaženju posmrtnih ostataka, kao i rešavanje pitanja statusa civilnih žrtava rata i prava njihovih porodica.
Godišnjica zločina u Sjeverinu tako i posle više od tri decenije, pored sećanja na 16 otetih i ubijenih ljudi, ponovo otvara pitanje koje njihove porodice čekaju da bude razrešeno – gde su posmrtni ostaci njihovih najbližih.
