Čačak - Jesen je idealno vreme za podizanje novih voćnjaka, a u Institutu za voćarstvo u Čačku u toku su pripreme za novu sezonu sadnje. Među najtraženijim sadnicama i dalje prednjači šljiva, dok se poslednjih godina sve više pažnje posvećuje i starim, autohtonim sortama. Stručnjaci savetuju da se pre sadnje pažljivo odaberu sorta i kvalitet sadnog materijala, ali i da se posebna pažnja posveti pripremi zemljišta. Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, Darko Jevremović, ističe da su trenutni uslovi povoljni za sadnju voćaka.
- Upravo idealno je vreme za sadnju voćaka. Zemljište je veoma dobro, ima dobru količinu vlage, bilo je padavina, tako da su parcele jako dobro pripremljene. Kada govorimo o sadnicama koje se najviše traže, tradicionalno kod nas u Srbiji i u Čačku to je šljiva, naša nacionalna voćna vrsta. A kada govorimo o sortama, to je pre svega čačanska rodna, zatim sledi čačanska lepotica, stenlej i nada. To su sorte koje su najtraženije među našim kupcima, koje se najviše sade i svake godine se traži sadnica više. Pre svega sorte čačanska rodna, kaže za RINU dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Interesovanje za pojedine voćne vrste menja se iz godine u godinu, a na izbor utiču i vremenske prilike, prinosi i mogućnost plasmana plodova. Nakon oštećenja izazvanih poznim prolećnim mrazevima prethodnih godina, ponovo raste interesovanje za kajsiju, dok je dunja takođe među traženijim vrstama.
- Ove godine voće je jako dobro rodilo, tako da i pored tih oštećenja od poznih prolećnih mrazeva prethodnih godina javlja se ponovo interesovanje za kajsijom koja je ove godine jako dobro prošla. Zatim tu je dunja koja retko kada izmrzava. Tu su i ostale voćne vrste. Što se tiče breskve, ona je nešto u stagnaciji. Jabuka je takođe u stagnaciji poslednjih godina. Kruška takođe, imamo povećano interesovanje za sortu viljamovkom koja pre svega ide za proizvodnju rakije, objašnjava direktor Instituta.
Kako dodaje, proizvođači sve češće biraju vrste koje mogu da plasiraju kao sveže voće ili da ih prerade, naročito u rakiju, što im pruža dodatnu mogućnost zarade i u godinama kada su cene nepovoljne ili je rod slabiji. Posebnu pažnju privlače stare, autohtone sorte. Sve je veće interesovanje za budimku i kožaru, kao i za autohtone sorte šljive, među kojima je i crvena ranka.
- Poraslo je interesovanje kupaca sadnog materijala za budimkom, za kožarom, za autohtonim sortama šljive. Jabuka je pre svega kada govorimo o potrošnji u svežem stanju, a kada govorimo o šljivama to su takođe crvena ranka i neke druge autohtone sorte koje u ponudi na tržištu u Srbiji ima vrlo malo ovih godina. Pre svega što je proizvodnja sadnog materijala dosta komplikovana, ali poraslo je interesovanje i za ovim sortama, ali pre svega za proizvodnju rakije, navodi Jevremović.
Kada je reč o podizanju novog voćnjaka na mestu starog zasada, stručnjaci preporučuju da se zemljište, ukoliko je moguće, odmori nekoliko godina i da se u međuvremenu gaje druge kulture.
Na taj način smanjuje se prisustvo pojedinih patogena i štetočina. Ipak, u praksi je moguća i ponovna sadnja voća na istoj parceli, uz odgovarajuću pripremu zemljišta i, po mogućnosti, promenu voćne vrste.
- Najbolje je da se to zemljište odmori par godina, da se tu gaje neke druge kulture, a ne voće, da bi se zemlja očistila i od patogenih štetočina koji su tu prisutni. Međutim, i u nekim uslovima naši voćari žele da opet posade tu neku voćnu vrstu, tako da idu ponovo u te parcele i u praksi se pokazalo da i to nije neka loša solucija. Kada žele da što pre dođu do novog zasada, mogu to da urade i da posade neku novu voćnu vrstu. U svakom slučaju, savetujemo da se vrši zamena parcela i da se tu zemljište dobro odmori nekoliko godina do sadnje novog voćnjak, ističe Jevremović.
Autohtone sorte mogu zahtevati manje hemijskih tretmana od nekih savremenih sorti, ali to ne znači da im zaštita u potpunosti nije potrebna. Kako objašnjava sagovornik, tehnologija gajenja mora se prilagoditi konkretnoj voćnoj vrsti, a posebnu pažnju treba obratiti na štetočine.
- Uglavnom ne mislim da te sorte ne traže zaštitu. One traže zaštitu, ali u jako ograničenom obimu i jako, jako malo tretmana. Pomenuli smo kožaru i budimku, recimo sorte jabuke koje mogu bez prskanja. Njih neće napasti velike u velikoj meri bolesti, ali su insekti problem, tako da ukoliko se bar jednom ne istretira u nekom periodu cvetanja ili nakon cvetanja, veliki broj plodova će opasti upravo zbog jabukinog smotavca. Tako da mora se prilagoditi i tehnologija gajenja samoj voćnoj vrsti, ali generalno kada govorimo o tim starim sortama, one mogu da prođu sa jako malim brojem prskanja, zaključuje Jevremović.
Jesenja sadnja voća prilika je da voćari obnove postojeće zasade ili započnu novu proizvodnju, ali uspeh ne zavisi samo od izbora sadnice. Kvalitetan sadni materijal, dobro pripremljeno zemljište i sorta prilagođena lokalnim uslovima prvi su koraci ka zdravom voćnjaku i budućem rodu.
