Примио се бадњак у дому породице Рацковић

Kада је пре четири године, покојни Тихомир Рацковић из чачанског села Љубић из своје шуме донео бадњак, побио га је у земљу ,наслонио на винову лозу, испод вековних борова, нико није веровао да ће се божично дрво примити. Тихомир је бадњак донео из шуме и положио га у земљу, био је окићен новогодишњим свећицама све до Српске Нове године, када је његов рођендан, каже Јелена Рацковић Вучићевић за агенцију РИНА. Мој покојни сестрић носио је име једног од предака Тихомира. Седморица из ове куће живот су дали на Солунском фронту, сви су сахрањени на Мацанском гробљу и имају своја спомен обележја, осим једног, Тихомира за кога се претпоставља да је завршио у Плавој гробници.Мој сестрић је носио име по њему. Наши преци су пре више од три стотине година посадили борове у овом дворишту и они овде стоички стоје као подсећање на историју и њихову храброст, јер сви су животе дали за своју отаџбину, каже Јелена Рацковић Вучићевић. Испод борова, пркосио је јануарској зими и мразу бадњак, који је пре четири године пободен Тихомировом руком и верујем да није случајност што се примио, јер корени су јаки и подсећају на Тихомира и све наше претке који су понос нама који смо остали да сведочимо о њиховим заслугама не само за нашу породицу, већ и отадзбину. Тихомир је био одувек ведрог духа, препознатљив у Љубићу као шаљивдзија и риболовац и нема ко га није знао као таквог. Овде у дворишту дома покојног Тихомира чак и кестенови подсећају на претке који су их из Херцеговине донели пре више векова. Оно што ме радује јесте чињеница да Тихомир има унука Богдана који наставља лозу и верујем да је ово чудо показатељ да живот побеђује прича Јелена. Регионална информативно новинска агенција