Beograd - Srbija će morati da bira između Istoka i Zapada samo ukoliko je na to primoraju Moskva ili Brisel, Peking ili Vašington. Sve dok velike sile dozvoljavaju Srbiji da zadrži određeni stepen neutralnosti, Beograd može bez većih teškoća da održava dobre odnose sa svim stranama, kaže američki spoljnopolitički analitičar Džon Fefer povodom pobede Studentske liste na izborima u Srbiji.

Direktor programa "Inostrana politika u fokusu" pri vašingtonskom Institutu za političke studije u razgovoru za "Politiku" govori o očekivanjima od nove vlasti u Srbiji i razlozima poraza prethodne oličene u lideru SNS Aleksandru Vučiću.

Na pitanje da li će Srbija sada morati da bira između Zapada i Istoka, Fefer kaže:

- Pravi ispit neće biti izbor između Istoka i Zapada. Pravi ispit je Kosovo, jer to pitanje zadire u samu srž onoga kako Srbi doživljavaju svoju naciju i svoj suverenitet. Brisel, kroz proces pristupanja Evropskoj uniji, traži od Srbije da napravi izbor da li će se pridružiti zajednici evropskih naroda, odričući se pritom dela svog tradicionalnog identiteta, ili će ostati ponosno nezavisna, ali izvan topline evropskog doma. Biti vuk ili pripitomljeni pas: obe opcije imaju svoje prednosti i nedostatke.

Predsednik Vučić je pokušavao da održi dobre odnose sa svim velikim silama - SAD, Rusijom i Kinom. Kome to nije odgovaralo?

- Vučić je procenio da Srbija može da ima veći međunarodni uticaj nego što bi joj njena realna snaga inače omogućavala - sa 6,5 miliona stanovnika, Srbija je po broju stanovnika čak manja od Mađarske - ukoliko uspe da pridobije moćne saveznike. Vešto je predstavljao svoju zemlju kao državu koja vodi pragmatičnu spoljnu politiku i koja može da pregovara i s Moskvom, i s Vašingtonom, i s Pekingom, i s Briselom.

Međutim, Vučićevom politikom nisu svi bili oduševljeni, a na tom spisku se najpre nalazi Evropska unija. Evropski parlament je 2025. godine usvojio rezoluciju kojom je osudio Vladu zbog "eskalirajućeg talasa represije" i preporučio uvođenje sankcija. Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, započet 2012. godine, praktično je zastao (pri čemu su obe strane odgovorne za izostanak napretka).

Suština je u tome da Vučić nije mogao uvek da igra na obe strane. Njegov pomirljiv stav prema Rusiji i Kini neminovno je dovodio do tenzija s Briselom.

Vučić je imao protivnike i u drugim delovima Balkana. Nije iznenađujuće što su njegovi odnosi s vladama Bosne i Hercegovine i Hrvatske bili opterećeni brojnim nesuglasicama, da i ne govorimo o Kosovu.

Koliko će nova "studentska" vlada u Beogradu biti uspešna na međunarodnoj sceni, imajući u vidu da ima veoma malo ili nimalo iskustva?

- Nova vlada koju će predvoditi Studentska lista suočiće se s brojnim izazovima, u to nema sumnje, ali će se verovatno pre svega usredsrediti na unutrašnja pitanja. Njen program zasniva se na borbi protiv korupcije i zalaganju za vladavinu prava, pa će njen prvi herkulovski zadatak biti da raščisti "Augijeve štale". Njene pristalice očekuju rezultate, i to pre ili kasnije. Kada je reč o spoljnoj politici, čini se da se Studentska lista zalaže za prilično konzervativan pristup - drugim rečima, za očuvanje politike prethodne srpske vlade. Malo je verovatno da će podržati uvođenje sankcija Rusiji, iako Evropska unija vrši pritisak na novu vladu da to učini. Neće težiti članstvu u NATO-u. Nastaviće da neguje politiku neutralnosti, istovremeno se postepeno približavajući članstvu u Evropskoj uniji. I dalje će smatrati Kosovo delom Srbije.

- Ključna stvar je u tome što spoljna politika i dalje predstavlja pitanje koje deli srpsko društvo. Studentska lista je tokom kampanje izbegavala da zauzima kontroverzne stavove kako ne bi podelila svoju raznorodnu političku bazu. Verovatno će nastaviti s takvim pristupom kako bi sačuvala podršku javnosti dok bude sprovodila unutrašnje reforme koje se od nje očekuju.

Izvor: Politika