Чачак - У Чачку је јуче одржана трећа јавна расправа о нацрту нове медијске стратегије у Србији, коју спроводи Кабинет председнице Владе. Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања, истакао је на овом скупу да ће усвојен стратешки документ највероватније бити ограничен на трајање од пет година због напретка технолошких иновација.
Он је пренео да ће јавна расправа о том документу трајати до 1. марта, после чега ће бити формирана интерресорна радна група која ће урадити извештај о јавној расправи и о томе шта је од предлога и сугестија прихваћено, а шта одбачено.
Драгана Чабаркапа председница СИНОС-а која је иначе и потписница анекса и издвојеног мишљења рекла је да је још 2012. године се борила за оснивање регионалних и јавних сервиса.
„Оснивање регионалих сервиса је ушло у претходну медијску стратегију али нажалост није ушло у закон. Регионални сервиси постоје у целом свету и Европи не постоје само овде зато што то није интерес наших интересних медијских организација. Јавно приватно партнерство је нешто што даје могућност да постоје Новости и Политика и Танјуг. Данас се прича да држава треба да се повуче из медија, ако се то деси сви ће постати таблоидни. Као што сте знали да ће излазак медија из локалне самоуправе значити да ће локални тајкуни купити и направити партијске медије и свесно сте то радили. Ви сте нас продали због учествовања у Комисијама за доделу пројекта, то је оно што вас интересује и ту је почетак и крај сваке приче. Додела само својим члановима и подобним. Све друго је за вас коруптивно. Ми тражимо да се уреди медијска сцена у Србији на начин како функционише у целој Европи, ми смо за јавни интерес. Такође се залажимо, да се издваја два одсто из локалне самоуправе за оснивање локалних и регионалних сервиса и за пројекте”, рекла је Чабаркапа.
Председник Удружења медија и медијских радника, Гозден Николић, истакао је да је претходна медијска стратегија добрим делом крива за тренутну ситуацију у медијима.
„Удружење медија и медијских радника основано је 2015. године из једне преке потребе и ситуације у којој су се нашли српски медији. Не вреди сад кукати, али ваља се подсетити да је незапамћена приватизација 2008. године, оставила на хиљаде људи без посла. Новинарска удружења су немо посматрала шта се дешава, знамо да су медије широм Србије куповали пекари и за рођенданске поклоне. Нико тада није подигао глас, не могу да заборавим сат на НУНС сајту који је одбројавао месеце, дане, сате и минуте до приватизације. Све је урађено на брзину. Дошла је старатегија која нас је потпуно укопала и нашли смо се у безизлазној ситуацији, медијска удружења претворила су се, без намере да увредим било кога, у неке приватне поседе, дружење људи који се дуго познају. Из тог разлога, ницала су удружења широм Србије. Где смо данас?”, упитао је Николић и додао да је ту стратегију која је истекла и урадила шта је урадила, донела иста групација људи која данас пише нову.
„Као човек који дуго ради овај посао не могу да не кажем да се само будала саплиће два пута од исти камен. Нисам спреман да прихватим да иста група, поново по ко зна који пут пише стратегију. Уз сво дужно поштовање стручњацима, имало је ту доста мешетара, који су уместо заједничког гледали искључиво свој интерес. Тако су нам настајала удружења, онда смо се сви поцепали, и направљена је радна група која је већ једну стратегију донела и мени ни данас није јасно шта је фалило тој стратегији и коме је она сметала. И могу да претпоставим шта је сметало, предвидела је да опстане Танјуг у некој форми, није хтела да пусти Новости и Политику низ воду јер тиме би преко 1.000 људи поново остало без посла. Даће их неким приватницима, који су претпостављам већ намерачили неке зграде, јер врло често медије купују због имовине коју поседују. Врло брзо би то постали таблоиди, Политика која је пратила људе на Солунском фронту, то више није медиј то је историја ове земље и то не сме да се да неком приватнику, који ће да се понаша тапкарошки. Зашто се једна новинска агенција гура у приватизацију, претвориће то у неки таблоид за две године то може да буде и неки порно сајт. Све земље у окружењу имају своју агенцију, једино ми Срби ову нашу хоћемо да пустимо низ воду, јер смо донели неку стратегију. То су ствари са којима се ми из УММР не слажемо, а поводом тога имали смо састанак и са Медијским саветом”, каже Николић.
Он истиче да је УММР прешао преко чињенице да је једна стратегија бачена, али да желе да нова буде донешена поштена и уз разговор.
„Стратегију је донела једнострана екипа у првој радној групи у којој су били сви, а онда се та такозвана група за борбу против медијског мрака, залага да се обришу Политика и Новости. Јел се тако бори против медијског мрака. Ко је овде луд? Хоћу да кажем да смо и то прећутали, а чуо сам да нека колегиница каже да су наша удружења фантомска. Јесам ли ја фантом, у УММР видећете медије који раде и постоје, ми нисмо фантомска групација. Дигне ми се коса на глави кад видим да је неко члан Локал преса, а после члан НУНС-а, јел то пребацивање једног са другог? Све мора да буде транспарентно, без обзира што се не слажемо са групацијом прихватићемо све што је добро. Имам ту анкес који је поднео Нино Брајовић иако сам се разишао са њим слажем се са његовим предлогом. Подржаћемо анекс који је предложио са тим што бих га замолио да размисли око Новости. Није фер изоставити такву кућу, ценим да има неки разлог, тај медији ће лако да се прода, али не треба журити. Подржаћемо и Анкес 1 Драгане Чабаркапе. Апсолутно се слажемо са приватно – јавним партнерством, тако функционишу многи медији”, истиче Николић и сматра да је формирање медија цивилног друштва неприхватљиво.
„Не слажемо се никако са цивилним медијима, па нисмо ми војна хунта. Шта значе цивилни медији, личи ли то мало на социјализам? Ја знам да сте се ви залагали за регионалне јавне сервисе, кад сте променили ту идеологију не знам. Али какви медији цивилног друштва, шта то значи, шта се тиме добија?”, нагласио је Николић.
За њега једно од основних питања треба да буде саморегулација медија, али не једнострана.
„Непоходно је више саморегулација. Ми имамо страшан проблем са Саветом за штампу, нећу никог да етиктерим, овде смо да разговарамо као људи. Не може ту да седи група људи чије одлуке не признаје две трећине медија, то је претворено у топузину у рукама неколико људи. Почели су сами да пишу, сами да одлучују, и кажњавају. Саморегулација би онда требало да буде систем за елиминицају медија, ми то нећемо дозволити. Увек сам спреман да разговарам, али ако се овакав рад настави имаћете гомилу тужби. Не може тамо неки чика у Савету за штампу, који је уништио своје предузеће да одлучује о мом и да ме казни или искључи и зове социјалну помоћ звану пројекти. Ми имамо 50 људи и доћи ћемо у Београд да о томе разговарамо, нећемо дозволити да се пређе та линија”, рекао је Николић и закључио:
„Ви који доносите стратегију сносите одговорност како ће медији изгледати јер је половина медија била искључена док сте доносили одлуке. Мени ово ништа не значи, ја сам из пепела направио два медија, али хоћемо поштен договор. Ту смо за сва решења која су у корист медија”, истакао је Николић.
Стојан Марковић испред Локал преса изјавио је да они имају врло јасне ставове везане за медијску стратегију и мишљења је да из те стратегије треба да изађу квалитетне измене и допуне постојећих медијских закона.
,,Aко се кроз јавну дискусију не дође до закључка да овај постојећи медијски закон не вреди ни поправљати, ни ти се може поправљати него је потребно доносити нове, па ће онда кроз ове активности, које буду изашле у нацрту медијске стратегије, бити предвиђено доношење нових закона. Ми из Локал преса врло снажно подржавамо саморегулацију и да постоји само једно регулаторно тело у Србији, а не да се саморегулација претвори у синдикализам, па да имамо на десетине синдиката чиме се умртвљује синдикална организација”, рекао је Марковић.
Он истиче да су они као послодавци спремни да уђу у социјални дијалог са неким од синдиката и да дођу до колективног уговора, али само, како је рекао, на добровољној бази и ако постоји заједнички интерес.
,,Ми у Локал пресу процењујемо да постоји заједнички интерес између нас. Ми смо мали и ситни послодавци на локалу и људи који су запослени у нашим медијима, то на неки договорни начин регулишемо. И једнима и другима егзистенција зависи од тога колико ћемо бити сложни и колико ћемо једне друге поштовати у послу који радимо”, сматра Марковић.
Према његовим речима оно због чега је важна саморегулација и зашто је штетна свака намера формирања новог Савета за штампу.
,,Савет за штампу постоји зарад интереса грађана и јавног интереса, да грађани и они о којима пишемо и извештавамо у нашим медијима буду заштићени од нас самих. Да ли постојећи Савет за штампу довољно респектабилан или није, па у свим расправама на којима сам ја до сада учествовао он се истиче као најсветлија тачка у медијској сфери у Србији”, истакао је Марковић додајући да је он један од чланова Савета за штампу и власник медија коме је та иста комисија пар пута изрекла меру због кршења кодекса.
,,Ми смо људи и ми грешимо, али признајемо кад погрешимо и то исправљамо. Трудимо се да их не понављамо. Па ако их и понављамо, онда и треба да не учествујемо у расподели средстава, јер неко ко крши кодекс континуирано не треба да рачуна на паре од пореских обавезника тј. грађана Србије. Зато ми из Локал преса мислимо и предлажемо да право учешћа на конкурсима за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања не могу да имају штампани или он лајн медији који не признају надлежност Савета за штампу”, закључио је Марковић.
Гвозден Николић се надовезао рекавши да Стојан Марковић није изнео разлоге због којих је добио јавну опомену.
„Развлачио је месецима дете од двадесет дана по порталу из политичких разлога. Тачно је да смо писали жалбу и тачно је да су људи који седе са вама морали да вам изрекну опомену, то је поражавајуће. Хтели смо да им докажемо шта се ту догађа. Замислите ситуацију, а ту је и моја колегиница да то порврди, када на том порталу освана огроман коментар да су пет новинарки у Гласу западне Србије курве које подводи власник медија”, рекао је Николић, када је уследило добацивања Светлана Којановић из сале. Након чега се власник ГЗС и њој обратио речима да је и она некада била на челу телевизије „Чачак” која је отишла под кључ.
„Ви о томе треба да говорите и да кажете зашто сте јурили приватизацију након чега је 50 људи остало без посла”, казао је Николић.
Он је касније наставио са репликом Стојану Марковићу, додајући да управо због таквих људи који су заузели неке позиције не прихвата Савет за штампу као регулаторно тело.
„Две трећине медија не верује неким људима који седе тамо. Марковић је упропасио и Савет за штампу као што је и све остало, али да непомињемо”, казао је Николић.
Новинарка ГЗС Вукица Лазовић и члан УММР јавила се за реч где је рекла да ускоро у западној Србији неће имати ко да спроводи медијску стратегију.
„Новинара је све мање. Кад се крене од Сјенице па до Горњег Милановца и Љига све локалне телевизије су продате, угашене, радници преко ноћи остали без посла. Да ли је то било добро, сигурно да није. Молба је да се у овој медијској стратегији не занемари положај новинара. Ко год да се одлучи да отвори медији и да се бави продајом или стварањем медијског садржаја и хоће да запосли новинаре, у опште ме не занима како ће да набави паре. Ако хоће да има озбиљну медијску кућу, да се озбиљно бави новинарством мораће да се потруди да испоштује права оних који његову кућу стављају на неку лествицу од један до 10. Језив је положај колега на локалу, раде за мале паре. И у страху да ће остатаи и без тог посла, пристају на разне комбинације, пишу све и свашта, деградирају своју професију и своју личност. Оно на чему моје колеге из УММР и ја инсистирамо је социјлни дијалог. Али са ким? Ко је са друге стране? Оно што ми предлажемо је формирање асоцијације послодаваца која ће имати неке обавезе према својим запосленима. У циљу да се обезбеди један достојанствен статус људима који се баве јако опасним и тешким послом данас. Да се послодавци уведу у неке регуларне токове и да за своје поступке уколико нису добри буду кажњени”, рекла је Лазовић.
Драгана Чабаркапа се сложила са ставом новинарке Лазовић и надовезала да је стање у медијима најтеже у новијој историји српског новинарства, по њој поготову у вези стања запослених, што је све последица медијских реформи у Србији због приватизације.
„Ми смо инсистирали на социјалном дијалогу у медијима на начин на који он фунционише у свим земљама Европе. То значи постојање јаких партнера, синдиката и послодавачке организације. Сва три синдиката која делују на медијској сцени сви заједно имају мање од 10 одсто, што је недовољно да се уђе у социјални дијалог. Зашто новинари напуштају синдикате разлог је приватизација, која их је уништила и десетковала. Нови послодавци нису дозволили улазак у сидикате и оснивање нових. За нас је од великог значаја и потписивање гранског колективног уговора у циљу да новинари не буду робови било ког послодавца”, навела је Чабаркапа.
Горан Рековић из Прибоја представник УММР као и заменик директора „ПП медиа” обратио се присутнима, како је рекао, као мали новинар из мале средина.
„У следеће три године ако се овако настави, новинара у рубним деловима Србије неће бити. Пола Златиборског округа има три новинара са којим можете да причате о буџету и јавном интересу, имате два до три која преко удружења грађана нешто ради. То је крај који није покривен, раде га регионални медији преко дописника који пак користе сопствену опрему. Ако се средства не буду равномерније распоређивала, неће имати ко у рубним општинама Србије да имплементира никакве стратегије. Начин финасирања мора да буде избалансиран и да се и локално и регионално испоштујемо макар са један посто”, рекао је Рековић.
Представник УНС-а у Радној групи Нино Брајовић истакао је да је у Нацрт стратегије први пут унета формулација да се на свим нивоима власти обезбеди минимум средстава за суфинансирање медијских садржаја.
„Локални конкурси треба да дају предност медијским садржајима који се односе на медије са те територије и тако би се унапредио положај локалних медија и слобода јавног информисања. Сматрамо такође, да све локалне самоуправе, сем великих градова који имају огромне буџете, могу да обезбеде тих један посто што је минимун за суфинансирање медија. Затим ту је и саморегулација где морамо да индетификујемо све играче на медијској сцени као заинтересоване за учешће. Не можемо да дамо монопол организацијама које штите ауторска права па не можемо ни организацијама које се брину о етици јавне речи. Саморегулација треба да буде један од најозбиљнијих основа за додељивање јавног новца кроз пројектно суфинасирање”, рекао је Брајовић.
РИНА
Председник Удружења медија и медијских радника (УММР) Гвозден Николић
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
29 video materijala
