Србија извози кромпир за 35 до 40 центи

Гуча – У складишту предузећа „Агромобил” у Гучи ових дана товари се у камионе кромпир за купце у Албанији, Македонији и Бугарској, по цени од 35 до 40 центи по килограму, зависно од сорте и паковања. „Прошла је била једна од најбољих година за српске произвођаче у три протекле деценије. Јер, тамо у кишовитим поднебљима, у Немачкој, Француској, Бенелуксу, Шкотској, Ирској, Пољској и посебно Холандији 2018. владала је суша, док су кише у Србији омогућиле изванредан род. Холандија је водећа земља у свету за ову област, али је забележила подбачај производње за 25 до 30 одсто, и код њих се сада јеловни кромпир товари по цени од 30 центи” - каже за агенциију РИНА Ратко Вукићевић, власник „Агромобила” из Гуче, највеће српске кооперације за кромпир и председник УО Асоцијације „Плодови Србије”. Због чега је, упркос рекордном роду у Србији, и цена кромпира на нашим пијацама изузетно висока? „Наша кућа продаје кромпир домаћим трговцима за 40 до 45 динара, а знам да је у малопродаји углавном између 50 и 60. То је отуда што су на европском тржишту границе отворене и цене се преливају на све стране. Памтим једну годину кад је кромпир у Србији коштао 60 фенинга, али тада су границе биле затворене”. Вукићевић процењује да је прошлогодишњи род у Србији, на укупно 40.000 хектара, био 30 тона просечно, и мисли да се таква година, кад нам је преостало и кромпира за извоз, тешко може поновити. Какве су процене људи који воде велике послове у овој производњи? „Ратари у Европи ускоро ће кренути у нову сетву на знатно већим површинама, привучени добром зарадом, и због тога ће доћи до велико увећања производње. Део те робе прелиће се код нас и угрозити домаће ратаре. Или чак уништити домаћу производњу. Ми не тражимо забрану увоза већ само да нас наша држава заштити од дампиншких цена. Не треба се успавати са оваквим годинама, треба чекати следећу сезону отворених очију”. „Агромобил”, уз Ратка, воде и двојица његових синова, Милош и Коста, и уређен је по угледу на најбоље светске задруге, оне из Холандије. Обухвата 60 великих произвођача из Лучана, Ивањице, Пожеге, голијског дела Краљева, Рашке, Сјенице и Тутина, са укупним прошлогодишњим родом од 2.500 тона. Ово предузеће даје семе и заштиту кромпирашима, помаже им кад славе или се веселе. „Нико од наших коопераната не сакупља род у џакове нити мора да га складишти, ни продаје. Све што роди на њиховим њивама одмах товаримо у дрвене сандуке и превозимо у наше складиште у Гучи, и преузимамо даљу бригу”. Ова задруга ради, на сортирању, са најсавременим машинама из Холандије, и најзаступљенији производ је пвц џак од 10 килограма кромпира. На крају те линије постоји десет дозера који пакују кртоле у исто толико врећа, компјутер сам одлучује у који ће кромпир отићи као последњи у неку врећу, али је програмиран тако да свака буде тешка бар 10.020 грама, да би задруга сачувала част ако неко буде мерио. Новијих година српски кромпираши све чешће се одлучују да ово поврће гаје у пластеницима, због изузетно повољне цене. Сетва је крајем децембра, вађење у априлу. „Агромобил” увози из Холандије, поред осталог, и семе за ту врсту производње. „За узгој под пластеницима имамо клеопатру као црвени и коломбу као бели кромпир, највећи су купци из околине Трстеника и Београда. Приноси су 10 до 15 тона, производња је знатно скупља него на отвореном, а они ваде плодове кад им је цена добра, 200, 150 или 100 динара. Додуше, ако су савесни, користе заштитне препарате нове генерације, чија је каренца седам дана” - рекао нам је Ратко Вукићевић. Регионална информативно – новинска агенција – РИНА